Share
Mile Kekin: “Muzika je moja psihoterapija”

Mile Kekin: “Muzika je moja psihoterapija”

Frontmen “Hladnog piva” o 30 godina dugoj karijeri, solističkom albumu, jubileju benda, temperamentu…

Rođen u Nemačkoj 1971, muzičar Milan Mile Kekin je osnovnu školu završio u Tuzli, pa se preselio u Zagreb, gde je još u srednjoškolskim danima sa drugarima iz zagrebačkog predgrađa Gajnice oformio pank-rok bend “Hladno pivo”. Mada je po vokaciji profesor nemačkog i engleskog jezika, muzika je njegov život, a kakav mu je život, otkriće drugim samostalnim albumom, koji je nedavno najavio singlom “Reno 4”.,

– U 30 godina karijere imati dva solo izleta, mislim da je prihvatljivo za sve – kaže Kekin za “Novosti”. – To je i potreba, valjda, da napraviš nešto drugačije, da iskočiš iz svojih okvira. Hteo sam da ispričam priču na svoj način. Jer sa bendom je to uvek kompromis, četiri čoveka moraju da se dogovore oko svake pesme, a ja sam ovde hteo da bude sve po mome. Ovo je muzička autobiografija.

* Numeru “Reno 4” ste započeli još pre 10 godina?

– Ranije sam sve ideje snimao na diktafon, pa su se pojavili pametni telefoni i zaboravio sam na njega. Kada sam ga posle 10 godina našao i ubacio mu baterije, čuo sam početak te pesme. Imao sam i tekst “Ležimo na skriptama, licima sunce hvatamo, još malo do predavanja, ali se nigde ne žurimo”. Tada nisam znao kamo dalje, a kada sam ponovo čuo taj početak, shvatio sam da mi fali “reno 4”, koji sam vozio dok je pesma nastajala, i za nekoliko dana sam je završio.

* Zaista je bilo tako kako opisujete?

– Da, baš tako. Ponekad čovek treba samo da ispriča svoju priču. Tada sam živeo u kući na brdu, imao sam tvrd bosanski naglasak, tek sam došao u Zagreb, vozio sam “reno 4”, ona je ušla… sve kao u pesmi.

* Tekstovi vaših pesama su iskreni?

– Ne, ja lažem, dosta dobro lažem. Nije smisao pesme da uvek bude istinita, ali treba da zvuči kao da je tako. Neki od najdosadnijih ljudi koje znam pišu superzanimljive pesme, a neki zanimljivi pišu dosadno.

* Sa “Hladnim pivom” ste od pankera iz predrađa Zagreba ušli u mejnstrim.

– Nadam se da jesmo. Trudili smo se da budemo bend koji svi znaju, kao što su to bili “Zabranjeno pušenje”, “Riblja čorba”, “Azra”, “Električni orgazam”, koje smo slušali na našim počecima. Oni su bili mejnstrim, svi su ih znali, imali su hitove. To smo i mi hteli. Mislim da smo blizu.

* Kako je gluma ušla u vaš život?

– Sve je počelo na malom fudbalu, koji igram i dalje jednom-dva puta nedeljno. Tu sam pre mnogo godina upoznao režisera Gorana Kulenovića, pa sam ga zvao da napravi spot za pesmu “Roštilj”, sa trećeg albuma “Desetka”. Nastavili smo saradnju i kada je počeo da radi seriju “Bitange i princeze” pozvao me da igram. Pokazao sam se kao vrlo simpatičan perverznjak, nastran tip. Znao sam da će upaliti. Takve likove ljudi obično vole.

* Izjavili ste da vam je muzika psihoterapija i da ćete, kada budete potpuno izlečeni, kupiti brod i otploviti. Još ste tu?

– Jeste muzika psihoterapija, definitivno. Svaki oblik kreativnosti leči čoveka. Da nemam taj dar pisanja muzike i tekstova, ko zna kako bih to ispoljavao. Možda bih pravio origami? Nemam pojma. Da, muzika mi mnogo pomaže. Ali eto, 2017. je, a ja se i dalje nisam izlečio. Kako je krenulo, i neću još neko vreme. Naša stvarnost mi daje još mnogo ideja za pesme.

* Jeste li i danas panker?

– Ne znam šta vam to znači. Kad te jednom strpaju u neku fioku, ne možeš se iščupati, pa taman svirao samo sa simfonijskim orkestrom. Ako sam panker, onda pankere stalno razočaravam svojim novim pesmama.

* Da li vam je nemiran temperament bio od koristi ili vam je donosio štetu?

– Mislim da mi je pomogao. Nisam miran tip, ne mirim se sa situacijama i stalno se, neki vrag, bunim. I to me tera napred. Moj temperament jeste na neki način unutrašnji nemir, ali mislim da je to potrebno za kreativnost. Ne mogu sebe da zamislim kako gledam zalazak sunca na svojoj barci i pišem pesme. Nisam čovek za mirne zalaske.

* A za burne izlaske?

– To jesam. Ne više kao pre, ali volim društvo, volim da popijem i da se proveselim. Život mi je postao mirniji, ne izlazim tako često. Sada dva-tri dana pred koncert želim da budem normalan, da ranije legnem u krevet. Ali verovatno živim mnogo burnije od mojih vršnjaka koji se bave “normalnim” poslovima.

* U ranom detinjstvu ste uz rođaka u Tuzli otkrivali muziku, pa tako i Tomu Zdravkovića.

– Toma Zdravković je fenomenalan pevač, nažalost – pokojni. Taj njegov starogradski štih, to dostojanstveno narodno pevanje. Nedostaju nam takvi izvođači na mejnstrim scenama. Moj rođak ga je mnogo voleo i tako sam od njega pokupio malo te ljubavi prema Tomi i Zvonku Bogdanu. Volim ponekad da čujem neku narodnu pesmu. Alergičan sam na ovaj turbo-folk, pa i turbo-pop.

“ZASTRAŠUJUĆI” JUBILEJ
BEND “Hladno pivo”, koji će nastupiti 18. avgusta na beogradskom “Bir festu”, naredne godine puni 30 godina, a Mile Kekin tvrdi da mu to zvuči zastrašujuće: – Ne volim te godišnjice, ali ljudi vole rođendane, jer tada bude nešto za džabe. Malo mi je to prebrzo prošlo. Neko me je pitao kako se osećam kao vođa velike grupe sa 30 godina karijere, a ja sam odgovorio kao vođa benda koji je tek na početku. Planiramo album sa najvećim hitovima do kraja ove godine, pa veliku turneju 2018.

novosti.rs

Leave a Comment