Share
Mark Kolen (Nouvelle Vague): “Mi stvaramo pesmu ispočetka, otkrivamo neke druge slojeve, “čitamo” je na sasvim novi način”

Mark Kolen (Nouvelle Vague): “Mi stvaramo pesmu ispočetka, otkrivamo neke druge slojeve, “čitamo” je na sasvim novi način”

Francuski bosanova sastav “Nouvele Vague” nastupiće u Beogradu 24. juna u atrijumu ispred Muzeja Jugoslavije, u okviru svetske turneje na kojoj promoviše novi album “I Could Be Happy”. Jedan od osnivača benda, Mark Kolen, pričao je za “Blic” o svojim muzičkim ukusima, izborima pevačica i dogodovštinama iz Srbije.

Autor: Miona Kovačević

Šta za vas predstavlja “new wave” (novi talas)?

– To je za mene prva muzička strast kad sam bio klinac – postpank. Obožavao sam da slušam bendove iz Engleske, dopadao mi se njihov zvuk, stav, akordi.

Zašto ste odlučili da bosanova bude vaš preovlađujući stil? Deluje prilično daleko od žanra originalnih pesama koje obrađujete? Vaše zvuče nekako nežno i slatko.

– To i jeste bila naša ideja, da napravimo nešto krajnje drugačije. Ja sam veliki fan bosanove i za mene bosanova i britanski “new wave” dele istu melanholiju, isti molski ključ. Oni možda jesu različiti stilovi, ali ni izdaleka tako drugačiji kao što se na prvi pogled čini. Ne bih se složio da su nam sve pesme “nežne i slatke”. Uzmite, na primer, “Bela Lugosi’s Dead”, “Psyche” ili “Love Comes in Spurts”. Ima mnogo numera sa čijim aranžmanima nisam baš bio nežan.

Jednom ste rekli da “većina originala koje obrađujete iovako nije poznata”. Kako birate pesme?

– Za prvi album to su, prirodno, bile pesme koje smo najviše voleli od bendova “The Clash”, “The Cure”, “Depeche Mode”, “Joy Division”… Nekad biramo i pesme koje su pomalo zaboravljene. Poslednji album smo, recimo, nazvali po numeri “I Could Be Happy” benda “Altered Images” koja nije mnogo poznata, zatim smo obrađivali “Dance With Me” (The Lords of the New Church) a veći uspeh imala je naša verzija “In a Manner of Speaking” nego original od “Tuxedomoon”.

Na vašem poslednjem albumu prvi put se nalaze i neke originalne pesme. Da li planirate da ih bude više u budućnosti?

– Hteli smo da uradimo nešto novo i drugačije. Pomislili smo, “Hajde da napišemo svoje pesme i da vidimo šta će se desiti”. Većina ljudi iovako ne zna pesme koje obrađujemo, ali zna naš zvuk, prepoznatljiv način muzike i ženske vokale. Ispostavilo se da je publika jednako dobro primila i originale i obrade. Zapravo, između to dvoje i nema neke razlike, ako izuzmemo klasike poput “I Just Can’t Get Enough”. A što se tiče budućnosti “Nouvelle Vague”, iskreno, nemam pojma kakva će biti.

Neki ljudi ne shvataju cover bendove ozbiljno, a vi imate ne samo ogromnu bazu fanova već i odličnu reputaciju. Šta biste poručili onima koji vas kritikuju?

– Raditi obradu potpuno isto kao što zvuči original uopšte nije zanimljivo, s tim se slažem. Ali, mi stvaramo pesmu ispočetka, otkrivamo neke druge slojeve, “čitamo” je na sasvim novi način. Mislim da ljudi vole “Nouvelle Vague” jer smo kreativni i dokazali smo da možemo potpuno da prekorenemo neku stvar. Ako odemo malo dalje, u džez ili klasiku, videćete da nije nikakav problem raditi obrade. To svi rade, ne vidim zašto bi bio problem sa nama.

Kako biste opisali svog prosečnog fana?

– Kada smo objavili prvi album 2004, to su bili muškarci naših godina, između 40 i 50, sada mislim da su većinom devojke od 20 do 30.

S vremena na vreme promenite ženske vokale koji vas prate. Da li to radite namerno i kako ih birate?

– Pošto smo na turnejama od 2004. logično je da mnoge devojke vremenom odu da se bave drugim stvarima, sve one imaju i svoje projekte. Promena je dobra stvar i osvežava bend.

Kada ih biramo za album, isključivo je važan glas, a za nastupe, sem vokalnih sposobnosti, važno je da umeju da komuniciraju sa publikom, da igraju, da se dobro slažu jedna s drugom, da su lepe, glamurozne, šarmantne, zabavne i fine… Ima tu mnogo stvari (smeh).

“Nouvelle Vague” je strani bend sa najviše koncerata u Srbiji. Naš sajt je jednom predložio da napravimo anketu da vas usvojimo i učinimo srpskim bendom. Da li biste se ikada preselili ovde?

– Ne baš, iako mi se Beograd mnogo dopada. Znam da smo mnogo svirali kod vas, ali to nam kažu i u Grčkoj i Portugalu. To je zato što inače mnogo sviramo.

Pamtite li neku anegdotu sa nastupa u Srbiji?

– Posebna uspomena bio je prvi koncert. Karte su bile rasprodate a neki su pokušali da uđu u dvoranu kroz prozore naših toaleta, u kojima su se pevačice presvlačile. Bili su baš fini ljudi, pa smo ih pustili. Sećam se da smo posle toga imali divnu žurku, sa dosta dobre muzike i odličnog pića.

Da li postoji razlika u reakcijama publike u zavisnosti gde svirate?

– I da i ne. U Brazilu su ljudi naročito srdačni, zatim u Grčkoj, u Srbiji takođe. Rekao bih da baš imamo sreće s publikom. Najbolja je na svetu!

blic.rs

Leave a Comment