“Sad je svako sve, a ustvari niko nije ništa, i sutra je opet nešto drugo. Novi bendovi sad moraju da zapnu i da rade u kontinuitetu jer već sutra će doći neko drugi ko je na klik dalje i publika ode tamo. U takvom vremenu živimo.”
Mart mesec je tradicionalno rezervisan za bendove čija je muzika pod uticajem irskog folklora. Bojan Petrović, frontmen benda Irish Stew, pred nastupe u Požarevcu (16.03. – Klub KB), Banjaluci (17.03.- Mac Tire Pub) i Zrenjaninu (30.03. – Vinyl Bassic Cafe) odvojio je nekoliko minuta za naš portal.
Kakvi su utisci sa svirke iz Božidarca?
U Beogradu je tradicionalno vikend pred St. Patrick's Day bilo sjajno. Božidarac pun, uvek tu dođu neki novi mladi ljudi koje prvi put vidim u publici što znači da i dalje ima smisla ono što radimo. A lično, posebno mi je bilo drago i što je neka stara ekipa ispoštovala i došla. Plus dobar zvuk, nove pesme, pivo u neograničenim količinama, šta ćeš više.
Trenutno radite na promociji albuma “City of Grigs” kako publika reaguje na nove pesme?
– Za sada jako dobro, s tim da, moram priznati, mislim da su ljudima generalno važnije pojedine pesme nego albumi u celini. Na primer ono što se do sada pokazalo po reakcijama je da se posebno izdvojila pesma Heavier Than Sin i da može da stane rame uz rame sa nekim starim hitovima poput Why, Ditch, Lady of New Tomorrow… Mislim da je važno da svaki album ima barem po jedan “hit” jer to je nešto po čemu publika pamti bend i mislim da smo uspeli i ovog puta.
Od prvog do četvrtog albuma jasno se vidi, tj. čuje napredak svakog člana i benda u celini… koliko je teško izboriti se sa personalnim promenama u bendu i raznim drugim stvarima, tokom skoro 15 godina postojanja i stremljenja da bend bude u svakom pogledu bolji?
– Bilo je jako teško menjati članove benda jer tokom godina postanu bukvalno kao članovi porodice i sa te strane je to uvek bio ogroman udarac za sve nas. Međutim, sa tehničke strane uvek smo postavljali visok kriterijum da novi član koji dođe ne može biti bilo ko, da mora da svira tehnički najmanje na nivou prethodnika i samim tim smo podigli lestvicu. Drago mi je da se to čuje i oseti i kod publike.
Ako smem da primetim, čini mi se da si ti lično neverovatno napredovao što se tiče glasa i pevanja…kad se uporede prva dva i druga dva albuma, meni to prvo upada u uši – koliko si i šta si sve radio da poboljšas svoje vokalne sposobnosti?
– Pre svega, hvala ti. Nema tu neke posebne filozofije niti formule. Kao i za sve u životu, konstanta vežba i posvećenost dovode do napretka. I samokritičnost. Ja lično nikada nisam zadovoljan i stalno mislim da može bolje. I to me gura napred. Koliko si spreman da žrtvuješ, toliko ćeš dobiti.
Prokomentariši malo mlade snage irish scene, Skordisci, Cassid’s Brewery? I sami ste nekad bili u njihovoj koži?
– To su pre svega naši drugari, a kao kolege trudimo se da im pomognemo i da imamo što bolju saradnju u svakom smislu. Zvuče i sviraju dosta dobro, ali imam utisak da im je teže nego što je nama bilo jer, i sam znaš, pre 15ak godina više se išlo na koncerte, ljude je ne samo zanimalo da čuju nešto novo nego ih je duže držalo. Imali smo svoj indentitet kroz muziku koju smo slušali. Toga sada sve manje ima. Sad je svako sve, a ustvari niko nije ništa, i sutra je opet nešto drugo. Novi bendovi sad moraju da zapnu i da rade u kontinuitetu jer već sutra će doći neko drugi ko je na klik dalje i publika ode tamo. U takvom vremenu živimo.
Sad ću možda biti dosadan, ali moram jednu stvar da te pitam…2004. si bio klinac koji je sa ekipom dosao u Pančevo na koncert benda Orthodox Celts. Pošto je koncert održan u mirnijem lokalu, posle prve, druge šutke, obezbeđenje te sa još jednim ili dvojicom drugara izbacuje sa svirke. Desetak godina kasnije postaješ član benda Orthodox Celts. Kakav je osećaj?
– Osećaj je pobednički, jer kao član benda mogu da skačem po bini, a da me niko ne izbaci sa sopstvenog koncerta. Pa ja sam to sve vreme i hteo. Eto vam ga na.
Za St.Patrick’s Day, 17. marta, svirate u Banja Luci?
– U Banjaluci smo već domaći, nemoj me držati za reč ali mislim da je ovo neki 7-8. koncert koji sviramo tamo. Imam utisak da svaki put bude sve bolje, da se stvorilo jezgro fanova i da možemo da očekujemo samo najbolje. Nemam šta da dodam osim da jedva čekam da se popnem na binu!
Razgovarao: Mladen Kurilj Foto: youtube screenshot
