Share
‘Da se predstavimo’ – Moussaka

‘Da se predstavimo’ – Moussaka

U rubrici ‘Da se predstavimo’ ovaj put vam donosimo razgovor sa instrumentalnim surf-rock sastavom iz Beograda – Moussaka.

Kako su izgledali Vaši počeci bavljenja muzikom?

IGOR: Polovinom devedesetih, bilo je krizno vreme i redovne restrikcije struje. Moj ujak je redovno dolazio sa gitarom u stan mojih roditelja, pa su tu zamračenu atmosferu ulepšavali sviranjem i pevanjem uz sveće i vino. Tu mi se probudilo interesovanje za gitaru i počeo sam da vežbam sa velikim entuzijazmom. Godine 1999. nastao je moj prvi bend koji se zvao Viktor Klimpl Trio (čiji su članovi i danas aktivni muzičari lokalne scene), a prvi nastup smo imali u maloj sali beogradskog SKC-a. Bili smo inspirisani tada aktuelnim drum’n’bass zvukom, a pored autorskih stvari mislim da smo bili i jedini domaći bend koji je obrađivao stvari od Primus-a.

PETAR: Prvi instrument koji sam pokušao da sviram je harmonika za školsku priredbu. Nije mi baš išlo, pa sam našao stričevu staru gitaru, zaboravljenu iza ormana. Ona se od sviranja raspala, a ja razmišljam da je bolje da sam naučio harmoniku.

Kako je uopšte došlo do osnivanja benda i zašto ime „Moussaka?

PETAR: Čista inspiracija i “eureka” momenat. Dick Dale – Misirlou vs. Halid Bešlić – Budi budi uvijek srećna; povezanost je očigledna. Moussaka predstavlja tu slojevitost: red surfa (krompir), red narodnjaka (meso) i red rock’n’roll-a (jaja).

IGOR: Gledali smo stare epizode “Top liste nadrealista”, gde su između skečeva puštani spotovi tadašnjih istaknutih narodnjaka. Pera je došao na ideju da obradimo Budi budi uvijek srećna od Halida Bešlića u instrumentalnom surf-rock aranžmanu, prema čemu sam bio prilično skeptičan. Međutim, priča se ubrzo razvila i nastavili smo da radimo na sve većem broju pesama. Naziv Moussaka je logičan i slikovit, jer je u pitanju lokalno (verovatno grčko) jelo dobro poznato svim Balkancima, a balkanska popularna kultura je lajt-motiv našeg rada. Veza sa Grčkom takođe ima smisla, jer je njihovo muzičko nasleđe indirektno uticalo na surf muziku kao žanr.

Odakle ste? Ko sve čini Vaš bend?

IGOR: Nas dvojica, koji smo i osnovali bend na Petrovu inicijativu, smo iz Borče. To je nekada bilo zaboravljeno banatsko mesto kod Beograda, a danas ogromno naselje koje rapidno raste svakog dana. Ja baš volim Borču, naročito ono što je ostalo od nje u nekadašnjem smislu. Kasnije su nam se pridružili Uroš i Dado, novobeogradska deca, stari prijatelji iz raznih akcija (bendova, srednje škole…), sa kojima delimo muzičko-ideološka uverenja. 🙂

PETAR: Ko što Mita (Igor) reče, iz Borče 11211, predgrađa Beograda. Pored njega, Dade, Urketa i mene, bio je tu i Mare iz Stuttgart Online-a, a biće nas još.

Ko su vaši omiljeni bendovi i ko je najviše uticao na vaš zvuk?

PETAR: Ramones i Duvački orkestar Fejata Sejdića. To kada pomešate, to je uticaj.

IGOR: S obzirom da sam muzički “nerd”, prošao sam tokom godina kroz sve moguće žanrove, iako se može reći da sam privatno najviše naklonjen “crnom” zvuku: fank, soul, hip hop, R&B… U kontekstu Moussake i surf muzike, bendovi koji su uticali da formiram zvuk na gitari su Slacktone, Bang! Mustang

Moussaka

Koje su teme vaših pjesama i šta je to što vas inspiriše?

IGOR: Moussaka se trudi da ima prepoznatljiv sound. Inspiriše nas pop-kulturno nasleđe bivše Jugoslavije. U muzičkom i vizuelnom smislu se trudimo da sve to zaokružimo kao koncept.  

PETAR: Mi smo instrumentalni bend, teme su čista energija, pa sada zavisi koja. Inspiriše me taj topli osećaj u stomaku i zveket u malom mozgu kada čujem pesmu koju nisam slušao jedno 15-20 godina. Posle toga sledi “slušanje u glavi” sa surf aranžmanima.

Mislite li da internet danas daje šansu izvođačima koju inače ne bi imali?

PETAR: Naravno, mi smo pravi primer. Nema bolje stvari od interneta, čitava industrija se prilagođava njemu, dok ne izmislimo nešto drugo.

IGOR: Muzika nikad nije bila bolja nego danas. Samo sada treba aktivno da je tražiš, dovoljno je početi od YouTube. Ima izvođača koji su objektivno neuporedivo bolji u svakom smislu od nekadašnjih legendarnih bendova koji su imali milionske tiraže.

Kako biste opisali alternativnu scenu u Srbiji, a i u regionu uopšte?

IGOR: Kada se ljudi bore za egzistenciju, bavljenje umetnošću nestaje sa liste prioriteta. Nažalost, čini mi se da je u Srbiji stanje čak i lošije nego u ostatku “regiona.” Verujem da postoji nešto što se zove kolektivno raspoloženje, a trenutno je ono veoma blizu nihilizmu. Moram priznati da su mi zanimljiviji izvođači koje bi mnogi okarakterisali kao šund i kič; više mi drže pažnju nego tzv. alternativni bendovi. Ipak, iako možda tako deluje, nisam pesimista. Trenutno stanje je odraz ovog vremena, i to je samo privremeno. Muzika je skup sport; u onim delovima Balkana gde je ekonomska situacija malo bolja, kvalitetnija je i scena.

PETAR: Za nekoga sve, za svakog ponešto, a za nekoga ništa. Ljudi smo, tako je.

Objavili ste nedavno novo EP izdanje pod nazivom ‘1111’. Šta nam možete reći o navedenom izdanju?

PETAR: Mita voli o ovoj temi, neka elaborira, ja potpisujem.

IGOR: Četiri pesme, četvrti EP, četiri člana benda… Tu se krije simbolika naziva novog materijala. Ovog puta smo interpretirali nešto manje poznate pesme, za razliku od prethodnih EP-jeva.

Ko vam je najveća podrška i koji su vaši planovi za budućnost?

IGOR: Najveća podrška smo jedni drugima; dok god imamo ogromne nalete inspiracije i radimo nešto za šta verujemo da ima smisla, bend će postojati.

PETAR: Veliki podstrek nam je dao Halid Muslimović kada je na svoj YouTube kanal podigao našu verziju njegove pesme Stoj Jarane. Još jedno veliko hvala legendi na tome. Planovi su jednostavni, mnogo novih inspiracija, koncerata i pesama.

I za kraj, šta bi ste poručili našim čitaocima?

IGOR: Smrt fašizmu!

PETAR: Ne mrzi uzalud, a pogotovo ne cajke (narodnjake)!

Razgovarao: Aljoša Kremenović

Leave a Comment