´Da se predstavimo´ – RAMPA

Nastavljamo sa rubrikom ¨Da se predstavimo¨, a sada smo razgovarali sa bendom RAMPA iz Pančeva.

Kako su izgledali Vaši počeci bavljenja muzikom?

– Pa svaki član ima neku svoju priču: Mićko je počeo da svira gitaru u školi gitare u Pančevu, imao je već dva benda, posle toga je ušao u bend “Sindrom” i sad je i u “RAMPI”. Coa je počeo da svira gitaru takođe u školi gitare, i onda je ušao u “RAMPU”.Nikola je takođe počeo u školi gitare, bio u jednom akustik bendu, zatim u “Sidromu”. Izašao je iz “Sindroma” i posvetio se samo “RAMPI”. Ivan je počeo da svira bubanj u školskom horu, posle je ušao u bend, i dosta je napredovao za ovo provedeno vreme u bendu. Nikoleta je završila srednju muzičku školu za klavir, sada je na muzičkoj akademiji u Beogradu na teoretskom odseku. Ima sjajan glas, i ona je celoga života u muzici, mada “RAMPA” joj je prvi bend. Ja sam završio srednju muzičku školu za violinu. Od svoje šeste godine se bavim muzikom, tako da mi je to u krvi. Pre “RAMPE” sam bio u jednom akustik bendu “The Sand”, ali sam posle dve godine izašao jer nisam video neku perspektivu i ozbiljnost u tom bendu. U “RAMPI” se osećam prelepo i mogu da osetim muziku na onaj pravi način, iz srca. Na kraju, posle svog ovog pronalaženja je “RAMPA” nastala i donela je svima dobro. Mnogo iskustva već imamo, a to raste iz dana u dan.

Kako je uopšte došlo do osnivanja benda i zašto ime „RAMPA“?

– Ideja da se osnuje “RAMPA” je Coina i Mićkova (gitaristi). Oni su hteli da naprave bend. Ja sam u to vreme bio Slobodan i tražio sam neki bend, jer sam imao veliku želju za radom u nekom bendu. I na svu sreću mene je Coa zvao, jer me je slušao jednom prilikom kako pevam i njemu se svideo taj fazon. Mićko je zvao Ivana i Nikolu (bubanj i bas), jer ih je znao iz gimnazije. Nikoletu sam ja kasnije doveo u bend, jer sam oduvek želeo da radim sa njom. Znamo se dugo, nekih 10 godina jer smo išli zajedno u muzičku školu. Prvo smo svirali obrade, nekih 6 meseci dok se nismo malo bolje upoznali. Posle smo shvatili da smo dobri u stvaranju neke nove muzike i da se najbolje osećamo kad radimo svoje stvari. Prvo smo se zvali “od 4 do 6”, i onda nam je to nekako bilo smotano ime, hteli smo nešto bolje. Nismo znali šta ćemo, i onda se naš kum Ranko setio nečeg veoma kreativnog ali i moćnog naziva – “RAMPA” što je skraćenica za “Radioaktivna Melodija Pančeva”! To je nama zvučalo kul i prihvatili smo to ime.

Odakle ste? Ko sve čini Vaš bend?

– Mi smo iz Pančeva. Bend se sastoji od 6 članova. To su: Branimir Kolocka (vokal i violina), Nikoleta Nedeljković (vokal i klavijature), Mihailo Mićko Đorđević (gitara i prateći vokal), Aleksandar Simić Coa (gitara), Nikola Vlahović (bas gitara), Ivan Solomun (bubanj). U početku nas je bilo pet, bez Nikolete. Ona je ušla u bend u septembru 2017. godine. Ali tehnički smo u to neko vreme počeli baš ozbiljno da se bavimo autorskim radom. Ona nas je skroz upotpunila, zvučimo mnogo zrelije i punije sa njom.
Svi se divno slažemo, svaki dan se družimo. Funkcionišemo kao porodica, a ne samo kao bend.

Ko su vaši omiljeni bendovi i bendovi koji su najviše uticali na vaš zvuk?

– Nemamo neke bendovi na koje smo se ugledali kao po stilu, da kažemo: E mi ćemo ovako! Naravno sigurno ima izvođača koji se osete u našim pesmama. Eto na primer dosta ljudi govori kad nas sluša da imamo neki vajb EKV-a. Nama je to svima u bendu bilo čudno. Moje mišljenje je da možda ljudi osete taj vajb zbog Nikolinog sviranja bas gitare, koje nisu klasične linije već melodije, kao što je radio Bojan Pečar. Mi iako imamo dve gitare, nama je u većini pesama bas taj stub oko čega se grade pesme. I možda zbog mog načina pevanja, tog baritona koji posle ide u visine i dere grlo, to je Milan radio. To su neki razlozi što nas ljudi porede sa EKV-om. Mada ja i dalje mislim da je naš fazon, i muzika i tekstovi skroz drugačiji. U suštine nemamo neke uzore, sami biramo naš zvuk, nema nekih uticaja bitnih.

Koje su teme vaših pjesama i šta je to što vas inspiriše?

– Mi nismo bunt bend, a nismo ni ljubavni. Pošto se obično bendovi dele na te dve strane. Mi smo mešavina svega toga. Tekstove pišemo Ranko (kum benda) i ja, ali evo za pesmu “Ne zaboravljam” je pisala i Nikoleta uz moju saradnju. Ja kad pišem, pišem o onome što se trenutno dešava meni ili oko mene. Čim mi se nešto mota po glavi dosta, ja to stavim na papir. Najbolje su pesme koje napišem u jednom dahu, ali naravno ima i onih na kojim radim i po nekoliko dana.

Da li ste pronašli svoj zvuk i u kom pravcu planirate ići?

– Pazi ovako, ja mislim da smo pronašli naš zvuk. Mislim to je glupo reći, jer se naša svaka pesma razlikuje stilski i žanrovski od prethodne. Mislim to jeste kao neki rok-pop muzika, ali sa dosta primesa. Imamo neke pesme koje su rokenrol fazon, a neke koje su soul-bluz ili šta vise pop, pa onda imamo hard rok balade. Jako čudan spoj, ali nama se to sviđa, a mislimo da nas je i publika prihvatila tako raznovrsne.
Ne znamo u kom pravcu idemo. Ne volimo da se ograničavamo žanrovski. Pravimo muziku kako nam dođe. Ne razmišljamo da to baš mora da bude taj neki žanr.

Kako biste opisali alternativnu scenu u Srbiji, a i u regionu uopšte?

– Mislim da se bendovi previše ograničavaju i da nisu dovoljno posvećeni svom radu benda. Ako već hoćeš da tvoja muzike ide šire i da ako hoćeš da opstane moraš da radiš dosta. Ja mislim da alternativna scena nije propala, ona živi, tu je, samo treba da se nađe. Malo više medijske pažnje bi pomoglo svakom izvođaču, jer ako je muzika kvalitetna i ti radiš to vrlo posvećeno ljudi će uz tu medijsku pažnju tebe čuti i onda se ona velika vrata otvaraju sigurno.

Šta ste uradili do sad?

– Do sada brojimo oko 25 nastupa što u Srbiji što i van granica naše zemlje (Pančevo, Beograd, Novi Sad, Mladenovac, Vršac, Jagodina, Temišvar, Berlin). Objavili smo tri singla sa spotovima do sada. To su pesme: “Sam”, “Posebna” i “Ne zaboravljam”. Dva spota je radio Luka Ivanović (Sam i Ne zaboravljam), dok smo za “Posebnu” pravili mi sami od amaterskih snimaka sa našeg putovanja u Berlin. Sve tri pesme možete pronaći na Youtube-u. One će biti deo našeg prvog albuma.

Izdali ste novi singl, kako teče promocija i kakve su reakcije publike?

– Mislim da smo baš pogodili sa pesmom “Ne zaboravljam”. Pesma i naravno spot se svideo većini ljudi (ko je poslušao i pogledao naravno). Kraća je u odnosu na ostale, onako radijska što bi se reklo i ima refren koji ulazi u glavu što je keči, to ima veliki značaj. Luka Ivanović je uradio maestralno spot, a danas su spotovi dosta bitni, jer održavaju pažnju ljudima. Promocija ide dobro, prošlo je mesec dana od kad smo je obajvili, međutim mi i dalje radimo na tome da se pesma širi kao da joj je tek prvi dan. Nismo stali ni jednog trenutka sa promocijom, to planiramo da radimo konstantno jer samo tako ljudi će čuti tu stvar. Internet promocija i dosta nastupa…to je to. Naravno kad sin a početku bavljenja autorskim radom, sve to traži dosta cimanja. Ali nama je to okej, zagrizli smo, pa šta bude. Nadamo se da će što vise ljudi čuti pesmu.

Ko vam je najveća podrška i koji su vaši planovi za budućnost?

– Najveća podrška je kum našeg benda – Ranko (naš sedmi član iz senke), i svi naši bliski prijatelji, a imamo ih dosta, oni iz muzičkog sveta a i ovi ostali. Naravno tu su i roditelji od kojih imamo maksimalnu podršku jer su skoro provalili da je nama ovo zaista važno i da smo dosta posvećeni bendu. Takođe, čovek koji nam je radio dva spota do sad, Luka Ivanović. Da ne zaboravim našeg producenta Stefana Rodića kod koga snimamo sve naše pesme i koji je stalno uz nas. Sa njim smo postali dosta zreliji. Pošto smo objavili tri singla sa spotovima, plan je da izbacimo još jedan singl-spot. I sledeće godine na proleće da objavimo taj naš prvi album. To će biti kruna nešeg dvogodišnjeg rada. Doduše na autorskim pesmama radimo kraće (počeli smo sa obradama), tako da će na proleće biti nekih godinu i po dana rada na autorskim stvarima. Što je veoma brzo za izbacivanje prvog albuma, ali eto radimo dosta, trudimo se da budemo što aktivniji prema publici.

I za kraj, šta bi ste poručili našim čitaocima?

– Ljudi, slušajte dobru muziku, jer ona je tu. Samo što je uvek teži put do tog dobrog. Potrudite se i nađite je! Voli vas RAMPA!

Razgovarao: Nikola Blagojević   Foto: Aleksandar Stojković