U rubrici ‘Da se predstavimo’ razgovarali smo sa Smolyakov Vladimirom iz Novog Sada, koji nam je predstavio svoj projekat WDWRM.
Kako su izgledali Vaši počeci bavljenja muzikom?
– Sećam se kako sam neke 2006. godine na nemačkom MTV-u (koji je tada prikazivao nenormalno puno kvalitetne alternativne muzike) video spot za “Sorry You’re Not a Winner” od benda Enter Shikari. Ljudi moji, meni se tačno rastopio mozak od njihovog mešanja trance muzike sa post-hardcore žanrom. Baš u tom spotu sam uočio jednu prelepu tirkiznu spravicu sa koje je pevač puštao sintove i rekao “to je to, ovo uzimam, iako nemam pojma šta je”. U retrospektivi je to bio jedan od retkih momenata gde je moja impulsivnost odigrala pozitivnu ulogu. Sprava je bila sequencer Korg Electribe MX, na kojem su nastale moje prve pesme poput “Black Stars” I koji dan danas palim u potrazi za čudnim noise teksturama. Kroz romantičnu vizuru se prisećam svojih prvih godina učenja i istraživanja “kako se pravi elektronska muzika”. Neznajući sve te silne pojmove, kako funkcionišu VCOs i LFOs, pa čak ni šta je to MIDI, sam ipak pravio najiskreniju muziku do sada. Kao dečiji crtež koji tehnički nema nikakvog smisla ali boje ipak uspeju da prenesu neku osnovnu emociju.
Koja je to muzička priča i ideja WDWRM -a?
– Bio sam inspirisan knjigom Džulijana Barnsa – Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja, koja se sastoji od nekoliko naizgled nepovezanih priča. U svakoj se pojavljuje crv (woodworm) koji ili prepričava priču ili biva deo nje. Tako sam Barnsu ukrao ideju minijaturnog naratora koji prepričava kratke priče koje se odvijaju u jednom univerzumu. Nekada se radi o meni relevantnim stvarima koje su me okruživale, nekad koristim folklorne I tradicionalne priče kao podlogu, pokušavam da zamislim kako bi neki stari koncepti zvučali u instrumentalnom obliku i pokušavam to da izvedem.
Ko su u Vam uzori I ko je najviše uticao na Vaš zvuk?
– Ideološki gledano, najveći uzor jeste bio taj bend Enter Shikari, koji je toliko menjao svoj zvuk iz albuma u album I motivisao me da se ne zadržavam predugo na jednoj traci, već da teram sebe na ličnu I intimnu mikroinovaciju kroz svaku traku. Što se samog zvuka tiče, sećam se tačno kad sam prvi put čuo ‘Amber’ od Autechre i umro od ljubomore, jer taj album sadrži sve što sam ikada hteo da napravim.
Da li ste pronašli svoj zvuk i u kom pravcu planirate ići?
– Mislim da jesam jer je su u pitanju teksture i prizvuci koji me godinama proganjaju i ne mogu da im se oduprem. Prosto obožavam da, čak i u svoje najmračnije ambijentalne pesme, ubacim stare rave melodije i perkusije koje aludiraju na žurke na kojima nikad nisam bio.
S kim biste voleli da sarađujete, a do sada niste imali mogućnosti?
– U ovom momentu bih najviše voleo da sarađujem sa nekim indie game developerom i da pravim soundtrack za neku igru. Nije da nisam za saradnju sa drugima, čak mislim da je nekako zdravije da sve te ideje ne lutaju u potpunom vakuumu, ali od malena mi je to bio životni san, I mislim da sam polako došao do momenta gde postoji mogućnost da se okušam u tome.
Izdali ste nedavno novo izdanje pod nazivom ‘SEA//SHORES’. Šta nam možete reći o navedenom izdanju?
– Mogu da kažem da je to bilo jedno od najtraumatičnih iskustva u mom muzičkom hobiju! Inicijalno je to trebao da bude veoma lagan I brz projekat jer me je kontaktirao jedan DIY lejbl koji se bavi izdavanjem na kasete i tražio da snimim nekih 42 minuta ambijentalnije muzike u roku od mesec dana. Koncept je bio da uzmem već postojeće nezavršene trake (kojih mislim da svaki muzičar ima više nego gotovih) I sklopim u jedan fin paket. Međutim, razmišljajući o samom konceptu kasete I njenih A/B strana, nekako sam došao do malo ambicioznijeg koncepta da podelim jednu priču na dva dela I predstavim ih kao 2 fizička entiteta – plaža i more, stoga I ime SEA//SHORES. U tom momentu, iskorišćavanje starog materijala mi je delovalo pogrešno, pa sam odlučio da napravim potpuno nov materijal. Ceo taj mesec sam se vraćao s posla I sedeo za sintove, komponovao, snimao, brisao I snimao ponovo, samo da bih stigao da ga završim na vreme. Ironija je što sam, umesto da odem na more, iskoristio godišnji da završim album o moru. Nažalost, saradnja sa lejblom nije ispala kako smo zamislili I na kraju sam SEA//SHORES (ponovo) izdao nezavisno, ali sam ponosan jer je to moje prvo duže izdanje kojim sam sebi dokazao da ipak “mogu”.
Ko vam je najveća podrška i koji su vaši planovi za budućnost?
– Moja najveća podrška su moji prijatelji koje sam stekao tokom života u Srbiji (inače sam iz Rusije). Naravno, iza sebe imam puno neuspešnih, slomljenih odnosa, ali sam izuzetno zahvalan svakome ko je učestvovao u mom razvoju, u sklopu projekta a i van njega, koliko god bi to zvučalo cliché. Za budućnost nemam apsolutno nikakve planove, već samo cilj da obezbedim sebe dovoljno dobrim uslovima, a najviše vremenom da mogu što više da se posvetim ovom projektu i konačno izbacim brdo materijala na kojem trenutno sedim.
I za kraj, šta bi ste poručili našim čitaocima?
– Pre par nedelja me je jedan prijatelj tagovao na dužem FB statusu, u kojem je naveo svakog indie muzičara u bližoj okolini. Iskreno, bio sam neprijatno iznenađen koliko izvođača ne znam, a najviše na koliko izvođača sam naleteo po mrežama, I prosto skrolovao dalje. Malo mi je jezivo koliko smo nezadovoljni odzivima publike, nedostatkom “scene” a sami nismo spremni da dodelimo trenutak pažnje svojim vršnjacima, koji prolaze kroz identične situacije I svakodnevne bitke. Voleo bih da se to promeni, da ojačamo kao kolektiv, jer ako mi sami to ne možemo (iako vrlo dobro znamo kako to izgleda), nemamo prava da očekujemo to od “mase”.
Razgovarao: Aljoša Kremenović
