Share
´Da se predstavimo´ – Zemljotres

´Da se predstavimo´ – Zemljotres

Nastavljamo sa našom dobro poznatom rubrikom, a ovoga puta smo razgovarali sa Jankom Hrubikom, članom benda Zemljotres!

Kako su izgledali Vaši počeci bavljenja muzikom?

– Mog prvog kontakta sa gitarom se uopšte ne sećam, jer sam bio mali. Iz priča sam saznao da mi je ćale svirao gitaru i time mi držao pažnju, jer još kao beba nisam voleo da spavam, a bio sam naporan dok sam budan. Tako je i sada… Kasnije su se sviranje i muzika provlačili kroz moj život i oblikovale me u ovo što sam sada, a verovatno će me oblikovati u ono što ću biti sutra. Međutim, moj prvi ozbiljan rad u muzici je došao sa osnivanjem grupe Post Scriptum. Sada sam već siguran da sam u toj grupi postavio temelje za Zemljotres, što se tiče muzičkog pravca, oblačenja i načina sviranja, tako i kriterijuma kojih se i danas držim. Moram da napomenem da smo tada pesme skidali sa kaseta, a kasnije sa CD-ova i Winampa na instrumentima koji su bili rashodovani. Neću da tvrdim da je bilo bolje i lepše tada, ali je sve to imalo neku svoju draž, koje se rado sećam. Sada je sve dostupno i detaljno objašnjeno, čak ne moraš više ni da čitaš. Sve je na YouTube-u. Nisam pobornik svega toga. Tek kad sam kupio prvu električu gitaru (Fender stratocaster) uvideo sam šta sve mogu; i dan danas sviram tu gitaru i zovem je Keva. U Post Scritum-u sam manje više ubijao vreme svirajući gitaru i bubanj po potrebi i spremao se da napravim Zemljotres, što sam i uspeo 20.07.2008. godine.

Kako je uopšte došlo do osnivanja benda i kako ste izabrali ime?

– Upravo taj datum je jedna od prelomnih tačaka u mom životu. Dobro se sećam te noći, tog jutra i tog dana. Zvuči neverovatno, ali za manje od 24 sata smo se “sklopili” i počeli sa probama. Dan ranije nisam imao ništa. Ni ime za grupu, a kamoli članove. Tog 20.07.2008. u ranim jutarnim časovima sam sa tadašnjim članovima pričao kako će to danas sve izgledati i nisam bio daleko od istine. Još čuvam papir na kome su ispisane smernice za dalji rad. Što se tiče imena za grupu, vrlo je jednostavno. Tada je sleng za sex bio “zemljotres”, pa otuda i naziv za moju grupu. Sa članovima benda je bilo lakše nego što sam očekivao. Moj mlađi brat je bio bubnjar i relativno lako smo ga “nagovorili” da ode iz benda u kojem je tada svirao. Baš iz tog benda (čijeg imena ne mogu da se setim) sam zvao i pevača, okačio mu bas gitaru i preimenovao ga u basistu. Nije imao nikakve primedbe. Pevača smo našli iz kraja i manje više, to je to. Svi smo bili iz Aradca, a probe smo imali na mojoj farmi koja se nalazila u okolini, tako da smo mogli da danonoćno vežbamo. U početku je to bilo samo teranje pacova i prvo nisam bio siguran da li mi to možemo, ali kad počneš to dobijati, ne možeš da prestaneš i samo hoćeš još.

Ko su vaši omiljeni bendovi i bendovi koji su najviše uticali na vaš zvuk?

– Opet moram da se vratim u detinjstvo (mada mi govore da sam još uvek tamo). Prve pesme koje se dobro sećam i zbog koje su moji ukućani ludeli, jer su morali da mi je puštaju sa ploče do iznemoglosti je pesma Radio od Haustora. Kasnije mi je mama kupila ploču Rokenrol za decu (Vlada i Gile), a tada sam već naučio da vraćam gramofonsku iglu na početak ploče, te su moji bili donekle pošteđeni. Kasnije sam stasavao uz ex Yu rock “lektiru” začinjenu sa stranim standardima. Nekoliko godina su mi pažnju držali AC/DC, ZZ top i Led Zeppelin. Tako je bilo sve dok nisam otkrio grupu Buldožer. Njihov prvi album “Pljuni istini u oči” mi je zauvek promenio sluh. Kasnije sam se upetljao u Stonse i ne pokušavam de se od njih odpetljam. Papazjanija svega ovoga daje zvuk koji karakteriše Zemljotres i moj način sviranja.

Koje su teme vaših pjesama i šta je to što vas inspiriše?

– U jednom intervjuu sam rekao da je tematika pesama moderna ljubavna problematika sagledana očima slučajnog prolaznika. U drugom pitanju sam objasnio kako je grupa dobila ime, tako da se lako da naslutiti kuda sve to vodi. Upravo iz tog odnosa muškarca i žene nastaju moje pesme, jer taj spoj muškog i ženskog mi omogućuje da se izrazim kroz pesme koje su deo Zemljotresa. Iako je to neopisiv osećaj! Sve ovo je spakovano i servirano tako da se kroz cinizam i kriticizam provlači crni humor. Tekstovi su sarkastični, a muzika je često komplikovana, tako da su pesme dosta kompleksne. Tu je naravno i osvrt na moderan život i nemoralno društvo. Ovo su teme kojima sve više poklanjam pažnju. Što se inspiracije tiče, to je dosta komplikovano. Čini mi se da mi je motivacija za stvaranjem najveća inspiracija. Pesme mi se stvore u glavi u najrazličitijim trenucima i u bilo koje doba dana ili noći. Nema pravila. Jedino pravilo je da se ideja što pre zabeleži jer sam na desetine pesama izgubio tako što ih nisam zapisao. Poslednjih nekoliko godina većina pesama mi se stvorila u glavi dok sam vozio bicikl jer me to opušta i mnogo puta sam uhvatio sebe da u tim trenucima ne razmišljam ni o čemu. Verovatno da se u tim trenucima nerazmišljanja ni o čemu stvori prostor, plodno tlo i pogodan trenutak za rađanje novih ideja.

Da li ste pronašli svoj zvuk i u kom pravcu planirate ići?

– Apsolutno jesam. Nisam se mnogo namučio oko toga jer sam znao tačno šta tražim. Doduše prvu gitaru koju sam kupio (Keva) je odličan komad, a izabrao sam je slučajno. Ubo sam iz prve. Tada nisam baš puno znao o gitarama, ali sam ubrzo shvatio šta imam. Pomislio sam kako će to biti jedina gitara na kojoj ću svirati. Manje više, svaka gitara ima po neku manu koju bih voleo da ispravim drugom gitarom. Tim ispravkama sam stigao do toga da sada imam samo gitare pravljene po mojim instrukcijama. Slušajući Stonse sam provalio “open G” štim za gitaru i tu se opet dogodila revolucija u mojoj glavi. Počeo sam da eksperimentišem sa raznim štimovima i kapodasterom. Otkrio sam potpuno novi svet. Maltene svakodnevno sam tražio koji štim kojoj gitari najbolje leži. Sada na koncertima koristim 5-6 gitara i isto toliko štimova. Što se tiče efekata koristim “kabl i wireless”. Volim prirodan, sirov i clean ton koji dobijam iz pojačala Marshall JTM 45 (koje sam takođe malko prepravio) sa kabinetom 1960TV. Dakle, to je moja kombinacija. Mislim da treba eksperimentisati i ne planiram da se zadržim na ovome; isto tako nemam nikakvih planova što se tiče novih gitara, pojačala ili nekog novog zvuka. Biće prinove, samo ne znam kada. To je stvar trenutka i ne forsiram ništa.

Kako biste opisali alternativnu scenu u Srbiji, a i u regionu uopšte?

– Čini mi se da je scena Srbije “starac Fočo od stotinu ljeta”, dok je alternativna scena “na aparatima” i to me ni malo ne čudi, ako se dobro sagledaju prilike i okolnosti koje vladaju ovim prostorima. Nije baš toliko strašno, kako ja to pričam isprovociran ovim pitanjem. Postoje novi bendovi i entuzijasti koji su odlučni u tome da uspeju. Mislim da je ključna stvar dokopati se medija, jer su upravo mediji ti koji “upravljaju” situacijom. Na žalost, često je materijalna strana najvažnij factor. Nikakvi ideali i veličine, barem ne na ovim prostorima. Mnogi se okreću nekoj drugoj “kulturi” ne iz uverenja, nego zato što dobiju nov auto i bolju lovu. Ovde mislim i na ljude iz medija i na one koji bi trebalo da drže pažnju medijima. Mnogi olako odustaju i pređu na drugu stranu. A raja lako puši priču. A kad ja to kažem ovako, mnogi se bune zbog toga jer vređa istina kad uvide… Na sreću postoji i jedan drugi svet koji je lako dostupan. To je internet. Veliku energiju treba uložiti u promocije putem interneta. To treba da bude polazna, a ujedno i ključna tačka za promene na bolje. Nekada se to radilo na ulici, a sada je drugo vreme. Mnogima je ovo teško da razumeju. Ovde mislim i na ljude sa kojima sviram i puno energije trošim da im objasnim koliko je to zapravo bitno.

Ko vam je najveća podrška i koji su vaši planovi za budućnost?

– Naravno da postoje prijatelji i porodica i oni će verovatno uvek biti tu. Međutim ne oslanjam se na nikoga i gledam da rešavam probleme onako kako mislim da treba. Trudim se da slušam savete ljudi iza kojih stoje rezultati, nevezano za oblast, jer je mnogo onih koji se bave kritizerstvom i od kojiš ne čujem ništa novo. Oni me zapravo i ne zanimaju. Ono što mi je za sada bitno je da lagano izdržavam ovakav način rada i ovaj tempo. U planu je novi album, pa promocije i na kraju nova turneja. Ovo malo podseća na vrzino kolo, maltene je rutina i ja sam se odavno navikao na to.

I za kraj, šta bi ste poručili našim čitaocima?

– Poruka čitaocima: obratite pažnju jer se baš vama ako ne sutra, onda u narednim danima sigurno, može dogoditi novi Zemljotres.

Razgovarao: Nikola Blagojević

Leave a Comment