Poslednjih godina, veliki uspeh skandinavskih TV serija pokazao je da uspešan TV hit ne mora biti isključivo na engleskom jeziku. Da li serija “Besa” može da napravi isti taj proboj u svet?
Početak je, mislim, bio sa francuskom serijom “The Spiral” i sa danskom serijom “The Killing”. Čak i te, izvanredne serije, zaživele su jedino na “sporednom, manjinskom” TV kanalu BBC Four.
Svojevremeno sam poznatim producentima u Londonu pokazivao epizode prve sezone “Žena sa Dedinja” i oni su ih gledali sa mešavinom arogancije, divljenja i negodovanja. Bilo im je teško da se pomire s činjenicom da se monopolu angloameričkih TV serija bliži kraj i da i druge kulture mogu da dostignu visok produkcijski nivo. Što se “Bese” tiče, moj agent u Londonu ju je gledao i stavlja je u isti rang sa bilo čime što se trenutno tamo daje. Ne znam šta mu je, nikad nije bio pristrasan. Tipičan kalvinista.
Šta je vas, posle toliko uspešnih serija u Britaniji, rada za HBO i Netflix privuklo u radu na srpskoj seriji “Besa”?
Retko kad se pruži prilika da žanrovska serija ima potencijal da transcendira žanr, da se podjednako posveti i imperativu zapleta i temeljnom istraživanju likova. Da bude natopljena autentičnošću zadatog miljea. Da proceduralni karakter žanra otrese šturu mehaniku i da prepusti veliki deo prostora psihologiji junaka. Povrh toga, snimati tako nešto obećavajuće u zemlji koju sam napustio kada je još bila jedinstvena i da prizovem svoje nikada zaboravljene slike u glavi sa jugoslovenskih prostora – ne propušta se.
Radili ste na britanskoj krimi seriji “Vera”. Koja je vaša omiljena britanska krimi serija iz produkcije poslednjih nekoliko godina?
‘Criminal Justice’ je svojevremeno podigao lestvicu. (“The Night Of” na HBO je američka adaptacija koja je prevazišla original.) “Luther”, prva sezona zbog intenziteta, druga zbog bolje glume. “Line Of Duty”, retko kredibilna policijska serija. “Fortitude” zbog uverljive ekstremnosti. ‘Peaky Blinders’ zbog sveopšte genijalnosti, mada je previše van domena realnosti pa me ne dodiruje emocionalno, samo kao spektakl. Ipak, “The Wire” volim najviše, iako je prošlo toliko godina. (A i nije britanska.)
Režirali ste “Free Rein” za Netflix koji je dobio Emmy. Da li sada imate više ponuda i kojih?
Ima i biće ponuda. Svakakvih.
Koja je razlika između rada na britanskim serijama za klasične TV kuće BBC, ITV i Channel 4 i rada na serijama za Netflix i HBO u istoj zemlji – Britaniji?
U glomaznosti. Gigantski korporativni duh očas spljošti originalnost i nepredvidivost — neophodne za ozbiljnu kreativnost.
Na primer, “Free Rein” je sniman na ostrvu Anglesey u Velsu. Izvršna produkcija je data renomiranoj nezavisnoj kući iz Engleske. Od samog početka, od rada na scenariju, bilo je naporno za sve. U montaži je bilo sedam nivoa izvršne moći, počev od mene, britanskih producenata, autora, scenaristkinja, showrunnera — do urednika programa na Netflixu u Los Anđelesu. U svakom trenutku se vodila borba između svih, pri čemu su tabori bili amorfni i menjali su se u zavisnosti od toga šta je sporno, šta se kome sviđa, a šta ne. Toga u Britaniji ima manje, kao i konformizma i straha. Više se veruje u viziju producenta, pisaca, reditelja.
