Share
Gogol Bordello – Think locally, fuck globally

Gogol Bordello – Think locally, fuck globally

Posle duže vremena koncert u bašti SKC-a. Mesto sa tradicijom, ali slabo korišćeno proteklih 5-6, možda i više godina. Ovog puta Gogol Bordello!

   Još ću evo, samo jednom napomenuti kako je lepo kad koncert počinje na vreme i satnica teče po planu. U 21:00 na bini je predgrupa, bend MaiKA. Iskreno, prvi put sam čuo za njih i prvi put ih slušam uživo. Prvo sam počeo da komentarišem kako su vokali slični bendu Lolobriđida, dok mi neko ne reče da je jedan vokal Ida Prester, pa sam ućutao i slušao. Na osnovu polučasovnog nastupa ne mogu nešto konkretnije da kažem, a ne želim da im nekim poređenjem bespotrebno zalepim etiketu, zanimljiv bend, sa karakterističim muzičkim uticajima Balkana. Ima potencijala, energije i kvaliteta, videćemo kako će se razvijati u budućnosti.

   Onda, oko 22:00 izbija „tuča“-ona tako često citirana tuča…potukoše se The Clash i The Pogues negde u istočnoj Evropi. Sreća naša pa se pobiše u Srbiji.

   Pred punom baštom SKC-a Gogol Bordello su otprašili sat i 45 minuta svog gypsy panka. Mada, mislim da su tokom proteklih godina od te gypsy pank, prešli put do world music odrednice. Ili je taj put prešla publika na njihovim koncertima, manje je šutki, a više đuskanja. Tokom treće pesme, velikog hita Wonderlust King, krenulo je dobro zezanje koje se nastavljalo na mahove, kad je bend svirao najveće hitove, mada je publika skoro svaku pesmu nagrađivala gromkim aplauzom. Pred kraj koncerta,  Eugene Hutz, frontmen benda (kad vidim njega, ja vidim Bred Pita u filmu Sneč ☺) je “veštom diplomatijom” sa policajcima koji su signalizirali kraj koncerta izdejstvovao još jednu pesmu, da bi se Gogol Bordello povukao sa bine ispraćen ovacijama.

    E, sad, tu vaš izveštač i fotograf odlaze kući i tek kasnije čuju da je deset minuta posle završetka koncerta Eugene sa gitarom izašao na jedan od nižih krovova koji okružuju koncertni prostor i odsvirao pesmu Pala Tute kako bi “doakao” organima reda, a na opšte oduševljenje ljudi koji su ostali u bašti. Time, a i kasnijim druženjem sa fanovima na ulici, pokazali su da ovacije i aplauzi nisu za džabe, dok je nama ostala lekcija da će biti proklet onaj ko ranije izađe sa koncerta omiljenog benda ili utakmice voljenog tima.

Autor: Mladen Kurilj     Foto: Minja Knežević

« 1 of 2 »

 

Leave a Comment