Intervju – Branislav Babić Kebra

Obojeni program postoji preko trideset godina i tokom te duge karijere sakupio je sve, od rasprodatih koncerata i diskova, preko nagrade MTV, pa do predstavljanja benda u čuvenoj radio-emisiji Džona Pila na stanici BBC. To spada sigurno u najznačajnije trenutke jugoslovenskog rokenrola jer je ovaj radio-voditelj uspostavljao trendove u britanskoj i svetskoj muzici, i otkrivao mnogo novih imena koja će kasnije žariti listama.

Ovih dana Obojeni program promoviše novi singl i spot “Vrlo jednostavno”, a nedavno su održali i uspešan koncert u Beogradu. Dakle, više povoda je bilo za jedan fin razgovor sa frontmenom benda Branislavom Babićem.

U novoj pesmi Obojenog programa „Vrlo jednostavno” stoji i stih „Volim kada razmišljam o nemogućim stvarima”. Koje su to danas nemoguće stvari za tebe, ali i za ovu zemlju u kojoj živiš?

Živimo u vremenu opšte globalizacije u kojoj je običan čovek postao apsolutno nebitan. Jedino mesto gde on još uvek nalazi smisao jeste u sopstvenim razmišljanjima. To je u suštini jedna vrlo jednostavna priča o pronalaženju samoga sebe u nekom lepšem i pravednijem svetu.

Početna slova naziva prvih sedam albuma Obojenog ispisala su ime Novog Sada. Da li si u nastavku diskografije spremio neko slično značenje koje ćemo otkriti na kraju?

To ćemo tek da vidimo, završetak nečega ti prosto otvara mogućnost da počneš nešto drugo, ali za sada ne razmišljamo u tom pravcu…

Zašto su danas mladi bendovi u Srbiji tako umorni i predvidivi, pa Obojeni prema njima izgleda tako mlado i divlje i uzbuđujuće?

Pa ne znam šta da ti kažem jer bendovi zvuče onako kako žive. Prosto, muzika je ogledalo vremena i prostora u kome stvaraš, i nije lako biti bend u Srbiji, mislim, nije to lako nigde u svetu. Mlađi bendovi, stariji bendovi — sve je to isto, čisto da ne postoji nesporazum, da neko ne pomisli da je starijim bendovima nešto lakše u odnosu na te mlađe. Bitno je da bendovi postoje, da rade i kroz taj rad će već nekako formirati sebe i svoj stav. Puna podrška mladim bendovima, a to za nas “mlado, divlje i uzbuđujuće” lepo zvuči ali se baš ne osećamo tako. Ali još uvek uživamo u svemu tome.

Da li si srećan što si odrastao u doba najzanimljivije muzike na svetu, panka i nju vejva, pa te je to odredilo za ceo život?

Složio bih se sa konstatacijom da je to bilo najzanimljivije doba muzike, mada je bilo dosta toga zanimljivog i pre i posle toga, ali da, pank i nju vejv su ipak meni najdraži muzički pravci i srećan sam što sam bio u nekom smislu deo toga, naravno.

A da ne budemo nostalgični — šta je u ovom vremenu bolje od onog iz našeg detinjstva?

Prosto su okolnosti drugačije, pa je samim tim neuporedivo; svako vreme je u nekom smislu inspirativno. Bolje ili lošije vreme u tom smislu ne postoji, bitna je ta svest, bitan je rad, a sve ostalo biće već nekako. Na nama je da se u svim tim vremenima snađemo na najbolji mogući način… i to je to.

nedeljnik.rs