Intervju – Dušan Kovačević

Dok čekamo prve hedlajnere za Exit 2017. godine, jedan od osnivača, Dušan Kovačević  otkriva kako izgleda (r)evolucija festivala, koliko se miliona evra godišnje slije u budžet Srbije zahvaljujući Exitu, ko ga danas posećuje, zašto je line up takav kakav je i da li ćemo Exit gledati i na nekom drugom kontinentu.

Autor: Stefan Stanković

Nulti Exit Noise Summer Fest trajao je 100 dana tokom leta 2000. godine. Na besplatne koncerte, predstave, tribine i filmske projekcije dolazili su mladi, ne samo iz Novog Sada već i iz drugih gradova Srbije. Održano je mnoštvo koncerata, predstava, filmskih projekcija, tribina…

“Kada je Exit nastao, to su bila sasvim drugačija vremena nego danas. Teško je objasniti kontekst nekome ko nije proživeo te godine. Exit je bukvalnom smislu predstavljao izlaz za našu generaciju. Festival je rastao, ali i ono što ne zna mnogo ljudi, ispunio jedan od tada i zvanično dokumentovanih ciljeva iz 2000. godine, zapisanih u projektnoj dokumentaciji predatoj Gradu Novom Sadu, a to je da bude jedan od vodećih festivala u Evropi. To je tada verovatno zvučalo veoma nadobudno ili tačnije nadrealno, ali uprkos svim izazovima koje su donele globalna kriza, ogroman porast broja festivala, nedovoljna ekonomska snaga domaćeg tržišta, Exit je, ne samo opstao među najvećima u Evropi i svetu, već uspeo da raste i širi se na nova tržišta”, kaže Kovačević za N1.

Exit su pratile i mnoge društveno odgovorne kampanje, ali i aktivizam, koji je dužeg staža i od samog festivala. Globalna kampanja protiv trgovine ljudima, borba za ukidanje viza, pomoć ugroženima od poplava, promocija i stipendiranje mladih, samo su neke od akcija u humanitarnom CV-ju festivala.

Pored promocije zemlje, često se govori o ekonomskim doprinosima – oko 15 miliona evra, zahvaljujući Exitu, uđu u domaću privredu svake godine.

“Država ima priliku da bude veoma uspešan investitor, a istovremeno sva uložena sredstva državi se vraćaju automatski već od godišnjeg poslovanja samog Exita, dok se kroz potrošnju turista iz više od 60 zemalja sveta, taj iznos vraća najmanje dvadesetostruko. A tek onda počinje da se meri nemerljivo kada, primera radi, novinar čuvenog časopisa Ekonomist napiše da i kada bi Srbija ceo svoj budžet uložila u odnose sa javnošću, ne bi dostigla efekat koji zajedno ostvaruju njena dva najveća brenda – Novak Đoković i Exit. Sa druge strane, i CNN je procenio da je vrednost promocije koju Srbija dobije zahvaljujući festivalu preko 70 miliona evra godišnje. Paradoksalno, upravo tu je i dalje najviše neiskorišćenog potencijala, jer mi želimo da se iskoriste jos bolje potencijali promocije festivala za promociju ostatka turističke ponude nase zemlje. Exit je tu potpuno stavio svoje kapacitete na raspolaganje turističkim organizacijama i Srbije i Novog Sada u tom cilju”.

Kovačević kaže da je bilo interesovanja za prodaju imena i premeštanje festivala, ali da se takve stvari završe i pre nego što počnu.

“Nas mogu da zainteresuju ozbiljne ponude za širenje Exita i u ostale države, a takvih poziva danas imamo iz svih zemalja u regionu. Na takav poziv smo 2014. godine pokrenuli Sea Dance Festival u Budvi, a 2015. Revolution festival u Temišvaru, dok 2017. kreće i Sea Star festival u Umagu. Takođe, na jedan takav poziv, prošle godine smo išli u jednu prilično udaljenu i razvijenu zemlju na drugom kontinentu, da dogovorimo organizaciju velikog muzičkog događaja, ali u ovom trenutku, to je sve koliko mogu da otkrijem”.

Arctic Monkeys, Arcade Fire, LCD Soundsystem, Queens of The Stone Age, Atoms For Peace, Bloc Party, Motorhead, Nick Cave, The Prodigy, Faithless, Nile Rodgers, George Clinton, Manu Chao… Šta je presudno kako bismo ove zvezde slušali – finansijske mogućnosti ili…

“Mi se trudimo da napravimo jedan, gotovo nadrealan maksimum, i to sa novcem sa kojim drugi vodeći evropski festivali ne bi ni počinjali da bukiraju, već bi se razišli ili promenili profesiju. Mnogo nam pomaže što je međunarodni ugled festivala među izvođačima i agentima takav, da često pristaju da nastupe za niže honorare nego inače. Naravno, postoje i oni menadžeri koje ništa od svega toga ne zanima i nažalost mnogi od njih zastupaju upravo izvođače za koje to nikad ne biste pomislili. Svesni smo liste želja za zvezdama i bendovima čiji su honorari višemilionski, ali smo i svesni da kada bismo ih doveli i naplatili ulaznicu po ceni sedmostruko većoj od postojeće da bismo se verovatno suočili sa gašenjem festivala”.

Lista festivala koji se u Evropi održavaju tokom proleća i leta je impresivna – Glastonbury, Sziget, Primavera, Roskilde, NOS… Kako protiv finansijski moćnije konkurencije?

“Istog vikenda zaista postoji grupa festivala u Španiji i Portugalu koji zajedno konkurišu festivalima u Slovačkoj, Mađarskoj i Srbiji. I agentima koji rade logistički plan turneje nekad odgovara da idu tamo, ali i nekad da idu upravo na istok. Nažalost, kada se lomi i kada im logistički odgovara i jedno i drugo, onda ipak presude bogatije novčane ponude naših zapadnih kolega. Festivalska industrija je nabujala u poslednjih deset godina i konkurencija je ogromna što je sve dovelo do toga da honorari bendova, ali i di-džejeva odu u nebo”.

Platežna (ne)moć postala je glavni problem.

“Madonu nećete videti, jer ne nastupa na festivalima, pa smo je zato doveli na Ušće, gde smo skoro doveli i Robija Vilijamsa. Neki bendovi očekuju višemilionske iznose, koji su suprotno zabludama, veći za festivale nego za samostalne koncerte u sportskim arenama, pre svega zbog multimilionskih sponzorstava koja imaju strani festivali, što kod nas nije ni približno slučaj. Dosta njih svoje letnje evropske turneje završava krajem juna, a neki logistički ne idu na ovu stranu sveta, jer osim nas, nemaju ostale festivale na koje mogu da se vežu geografski i kalendarski. Istovremeno, neki žele da imaju Exit upisan u karijeri, pa pristanu da nastupe za honorare koji su nam podnošljivi spram naše niske cene ulaznica i pića, ali i ograničenog kapaciteta dnevne posete. Zahvaljujući tome, svake godine imamo ta velika imena”.

Neki stariji fanovi Exita razočarani su line up-om poslednjih godina. Kažu, publika se podmladila, a organizatori se trude da im ugode i prave listu izvođača prema njima.

Ima li uopšte Exit ciljnu grupu?

“Već više od deset godina, koliko se rade nezavisna istraživanja publike na festivalu, jedno se ne menja. Prosečan posetilac ima 22-23 godine. I zaključak je logičan, smena se dešava konstantno, a posebno je to osetno sedamnaest godina kasnije, kada u publici imate ljude koji za Exit znaju ceo svoj život, doslovno. Danas odrastaju generacije koje ne znaju za Novi Sad bez Exita i doživljavaju ga kao nešto što je deo kulturne tradicije grada i države. A to se može isto reći i na daleko širem, regionalnom planu. Mi se obraćamo toj novoj publici, ali i onim starijim, Exit veteranima, i trudimo se da pružimo program za sve. Tako se neretko događa da tinejdžeri prvi put dolaze na festival, ne sa starijom braćom i sestrama, nego sa roditeljima. Te iste mame i tate skaču oduševljeno kad praše Kejv ili Lemi, a onda se već par sati kasnije žale da festival nije ono što je nekad bio, pitaju ko su ta nova imena koja sa lakoćom pune glavnu binu i čije pesme sa samog vrha svetskih top lista se ore na tvrđavi”.

Kovačević kaže da je i dalje veoma širok izbor za sve generacije i ukuse, ali da se može reći da su negde uočljivije zvezde novih generacija.

“Što je i prirodno, jer su njihove pesme na svakoj radio stanici, o njima danas pišu mediji, njihov je trenutak generalno na svetskoj sceni. Ipak, ako pogledate program i premerite broj generacija koje on pokriva, videćete da niko nije zaboravljen. Razumemo i da je mnogima danas potreban puno veći motiv da se izvuku iz svakodnevnih obaveza i dođu kući. Jer Exit je njihova kuća i danas, a sada mogu da je pokažu i svojoj deci.

“Primera radi, ove godine smo imali trenutno najpopularnijeg i najtiražnijeg repera na svetu Wiz Khalifu, koji je jedini srušio Eminemov rekord od 12 nedelja na prvom mestu američke top liste i čiji spot je najgledaniji svih vremena (Gangnam Style stvarno ne mogu da računam ozbiljno). A tu je još bila Ellie Goulding, jedna od tri najpopularnije pop pevačice današnjice, kao i David Guetta, čiji hitovi se ne skidaju sa svih radio stanica, bilo gde na planeti. I naredne godine možete da očekujete izvođače sa doslovno milijardama YouTube pregleda, desetinama miliona fanova na Fejsbuku i pesmama koje su u top 10 na godišnjoj Shazam listi, ali svakako uz bendove koji su veliki i bez svih tih brojki i statistika”.

Exit ove godine slavi pola veka od čuvenog “Leta ljubavi”, koje je 1967. godine iz San Franciska pokrenulo hipi pokret koji će promeniti svet. Ideje koje su tad nastale, ne samo da su aktuelne, već su danas i preko potrebne.

“Onda ste imali rat u Vijetnamu, hladni rat Istoka i Zapada, u današnje vreme to je Sirija i obnova hladnoratovske retorike. Raste nacionalizam u Evropi, raste i u regionu, ali na to smo možda i malo otupeli, što nije dobro. Mi želimo da obeležimo pola veka od tako značajnog društvenog događaja kada su iz svojevrsnog protesta i društvenog aktivizma nastali i prvi veliki muzički festivali kao što su Monterey i Woodstock. Budući da je Exit jedini koji je posle njih nastao iz društvenog aktivizma, odlučili smo da nam 50 godina od Leta ljubavi 1967. bude tema, i na tome su nam već čestitali i neki od drugih svetskih festivala”, kaže Kovačević.

rs.n1info.com

Total
0
Shares
Previous Article

Prvi koncert grupe Skroz u novoj godini

Next Article
Seven That Spells

Radionica za bendove - Kako bukirati turneje