Pet godina je prošlo od poslednjeg albuma slavnog benda Red Hot Chili Peppers, a pre neki dan, 17. juna, izašao je novi pod nazivom “TheGetaway”. Posledvadeset pet godina grupa ima novogproducenta, Rika Rubina je zamenioDanger Mouse, a novi materijal najavljen je singlomi spotom “DarkNecessities“, pesmom koja govori o problemima zavisnosti.
Red Hot Chili Peppers je u svojoj karijeri prodao više od pedeset miliona albuma širom sveta, osvojio mnoge nagrade i nekoliko puta bio proglašavan najboljim koncertnim bendom na svetu. U Srbiji se album može pronaći na www.mascomstore.rs.
Da li je album “The Getaway” početak nove ere za bend?
Zaista jeste početak nove ere. I to me čini vrlo srećnim jer uzbudljivo je biti na početku nove ere. Kao da je počeo novi kreativni proces sa Brajanom, koji je bio stvarno drugačiji i naterao nas je da napravimo novu priču za koju ja osećam da je drugačija od bilo čeka što smo do sada stvarali. I sada stvarno imamo dobar odnos sa Džošom. Kada se pre pet godina priključio bendu, samo smo otišli i snimili ploču. On je ušao u bend i sutradan smo počeli da pišemo i snimili smo ploču. Nismo imali prilike da ga upoznamo kao osobu i da nađemo zajednički jezik, bez reči, kroz muziku. Posle zajedničkih pet godina u bendu, krenuli smo da snimamo ovu ploču i Džoš je bio u mogućnosti da dođe na svoje. On je tako divna kreativna sila. I na kraju smo stvorili nešto sjajno.
Da, i ja. Nedostaje mi Rik, poštujem ga i voleo bih da radim sa njim ponovo, ali bilo je vrlo zdravo za nas da krenemo u drugom pravcu. To nam je dalo osećaj ranjivosti i novog uzbuđenja, bilo je nepredvidljivo šta će se dogoditi. Takođe smo isprobali drugačiji kreativni proces kakav nikad ranije nismo imali. Kao rezultat, stvorili smo muziku koja je drugačija od one koju smo svirali ranije. Veoma sam srećan zbog toga.
Toliko se toga događa na ovom albumu pored bazičnih instrumenata. Tu su zvučni efekti, trube… Album je kao neka čudna slagalica koju je kao producent stvorio Brajan a.k.a. Danger Mouse.
Da, pa, stvarali smo ga svi zajedno. Mislim da je prava razlika u tome što nas je on pustio da potpuno izrazimo delove sebe. ABrajan je sjajan, imao je sjajne kreativne ideje. U poređenju sa ranijim radom, drugačije je to što smo stvarali mnogo u studiju. Sa Rikom je studio bio više mesto da se dokumentujeono što smo već stvorili i s njim smo sve radili na probama. Napisali bismo sve pesme i on bi došao u probni studio, provodili bismo mnogo vremena prolazeći kroz svaku pesmu, radeći na aranžmanima, na svemu. I do trenutka kada bismo došli u studio, samo smo mogli da sednemo ispred mikrofona iboom! Snimili smo ga, uradili sve živo, dodali neke efekte i album je bio gotov.
Sa Brajanom nismo proveli ni trenutak u probnom studiju. Rekao je: hajde da napišemo neke stvari u studiju. I jednom kad uđeš u studio, stvaraš na taj način, počneš da praviš slojeve. I svi imaju ideje. Pišemo muziku kako radimo,dodajemo sve male stvari, svačije ideje, i to je više smislenproces. Možeš da počneš pesmu samo sa bubnjem i da kažeš: ok, hajde da stavimo neki bas na ovo i tako dođemo do nečega. Onda Džoš doda još nešto na vrh, pa još nešto, pa još nešto. Počneš da stvaraš i to raste, i menja se, i na kraju dobiješ kreaciju. Obrnuto od onoga kada samo snimimo muziku koju smo već napisali. Obojica su sjajni, i Brajan i Rik. Nijedan nije bolji od drugog, ali jedan je stvarno drugačiji. Za nas je bilo interesantno da idemo ovim novim putem. Iskreno, bili smo pomalo uplašeni. Kao da smo mislili da možemo da izgubimo magiju koju smo stvorili svirajući i džemujući zajedno. Ali nismo je izgubili. Zadržali smo je, ali smo naučili nešto novo i dodali nešto novo u muziku kroz drugačiji način kreiranja. Bilo je stvarno zdravo za nas, držalo nas je radoznalim i uzbuđenim. Nismo znali šta će biti sledeće.
Da li je ovo beg od prošlosti ili od rutine?
Pa, ja volim kada se ide napred, da imam osećaj kretanja, onog kretanja unapred. U značenju reči “beg”, znate, kao bilo koja slika, ili reč, ili muzika, može da znači milion različitih stvari za milion različitih ljudi. Ja uvek razmišljam o begu kao o odlasku na neko sveto mesto koje imaš, kao lično svetilište, bilo da je to unutar tebe ili bilo gde. Kao da svako pokušava da prevaziđe okrutnost sveta. Bilo da si sirijska izbeglica ili samo osoba koja je puna bola, moraš da ideš napred iz toga u nešto drugo. Dobro je težiti ka mestu mira i harmonije. I to je ono što me tera da razmišljam.
Posebno ovih dana i godina?
Ljudi su zli. Ljudi su sebični. Ljudi su zavidni.
Dok vi dolazite sa najnevinijim i toplijim umetničkimcoverom ikada urađenim?
Da.
Koji me podseća na “Čarobnjaka iz Oza”…
Da, to je na neki način cool, nisam o tome razmišljao. Volim “Čarobnjaka iz Oza”. To je samo jedna slika koju sam ja pronašao. Pričali smo dugo o coveru albuma. Imali smo različite ideje, pošto nas je četvorica. Mi smo u pokretu i volimo ovu sliku.
Sa tobom kao sa rakunom?
O, bez sumnje ja sam rakun. Tu se ne postavlja pitanje.
Da li pratite Evropsko prvenstvo dok ste na turneji?
O, da! Pomalo! Teško je, dok daš intervjue, sviraš koncerte… A da mogu, išao bih na prvenstvo.
Koji je tvoj omiljeni tim?
Volim Portugaliju, i uvek sam voleo Holanđane zato što su narandžasti. Volim narandžastu boju. Kad sam bio mali, voleo sam Johana Krojfa. Ali zapravo samo želim da vidim dobru utakmicu. Fantastičan je način na koji igraju Nemci, divno je gledati.
nedeljnik.rs
