U ovom intervjuu razgovarali smo sa kantautorom iz Pančeva, Ivanom Kačavendom poznatijim kao Ivica. Ivica iza sebe ima četiri albuma, debi album je objavio 2012. pod nazivom „Lepe reči su za ružne dane“, a posljednji 2019. pod nazivom „1235“. Sve albume možete preslušati na platformi YouTube.
S obzirom na to da nas je trenutna situacija natjerala da provodimo vrijeme kod kuće, kako ga ti provodiš?
– U bademantilu sa slušalicama i instrumentima gotovo sve vreme. Zatim u besomučnom gledanju vajnova i mimova na Jutjubu. I uz više alkohola nego inače
Što je to što te privuklo muzici?
– Nagonska potreba da izrazim misli i osećanja i sva ta komešanja u nama. To je bio inicijalni motiv, a ispostavilo se da je motiv isti i dan-danas.
Pored muzike, nastavnik si srpskog jezika u osnovnoj školi u Pančevu. Koji te pisci inspirišu?
– Ne čitam već dugo, što je logična posledica nakon previše čitanja. Crnjanski je pisac čije me je pisanje prilično oblikovalo kao ličnost. Eteričnost, sanjarenje i misao o povezanosti svih stvari na svetu jesu naš zajednički senzibilitet.
Književnost je uvijek imala uticaja na muziku, posebno se taj uticaj primjećivao u prošlom vijeku. Poznato je da je Bob Dylan 2016. dobio Nobelovu nagradu za književnost, čime je još jednom potvrđeno da muzika i književnost dopunjuju jedno drugo. Mnogi muzičari su stvarali velika djela inspirisana književnim djelima, upravo je Bob Dylan pjesmu Just Like Tom Thumb’s Blues pisao inspirisan horor pričom Edgar Allan Po-a „The Murders in the Rue Morgue“. Izraelski pisac David Grossman je izjavio da vjeruje da je književnost muzika, da se književnost čuje : „Kada očima čitamo neki tekst u ušima čujemo melodije tog teksta. Nekada je ta melodija harmonična, skladna, nekada je disharmonična”.
S obzirom na sadržinu djela, za kojeg pisca smatraš da se mogao uspješno ogledati i u muzičkoj umjetnosti?
– Odmah mi na pamet pada Haruki Murakami, čija dela nikako nisu odvojiva od muzike. Štaviše, reči i muzika se prožimaju sve vreme. Francuski simbolisti su bili prvi koji su isticali značaj i prevagu muzike nad književnošću. Pol Valeri, Verlen, Rembo. Inače, u svojim pesmama uvek težim da glas bude kao još jedan instrument koji ima nekakvu poruku da isporuči.
Slušajući tvoju muziku imam osjećaj kao da slušam Josh Ritter-a ili Nick Drak-a, to nije dopadljiva muzika “na prvu loptu”, nije lakih nota već jako kvalitetna, koji su to muzicari koji te inspirišu?
– Poslednjih godina to su James Blake i Justin Vernon (Bon Iver). Volim način na koji pristupaju zvuku i to kako se igraju i eksperimentišu da bi se iskazali. A takođe, tu su i Thom Yorke i Jonny Greenwood iz Radiohead-a.
Spotovi koje radiš šalju vibraciju intimnosti, sanjivosti čiste emocije(takve su i pjesme) koliko im pažnje posvećuješ, koliko su ti važni?
– Jako je važno da slika prati zvuk. To nam je uvek imperativ. Vreme u kom živimo je pretežno vizuelno, stoga je taj aspekat muzike jako važan.
Što slušaš ovih dana, a što čitaš, da li možeš da preporučiš našim čitaocima neku knjigu ili ploču?
– Knjigu, nažalost, ne mogu jer ne čitam apsolutno ništa. Slušam dosta muzike, da. Obavezno preslušajte najnoviju pesmu James Blake-a – You’re Too Precious. Slušam i Mac Demarco-a kad spremam stan.
Kakvi su planovi, pretpostavljam da su mnoge svirke otkazane zbog ove situacije, što će biti sa tim?
– Da, nažalost, mnogo zakazanih koncerata je do daljnjeg otkazano. I nadam se da će se sve lagano vraćati u normalu, taman sad kad sam uhvatio zalet s promocijom novog albuma. Nadam se da se vidimo na nekom od njih. Radujem se unapred.
