Kada su se pre trideset godina pojavili na muzičkoj sceni predstavljali su incident. Niko do tada nije svirao rege na ovim prostorima, ali Del Arno Bend je uspeo da nametne publici svoj pogled na muziku i sebi obezbedi, više nego značajno mesto, među velikanima rok muzike. U julu nastupaju na zlatiborskom HillsUP festivalu, pa smo, tim povodom, razgovarali sa njihovim frontmenom Jovanom Matićem.
Razgovarao Bojan Savić
Del Arno ove godine slavi 30 godina postojanja. Kako je rege sa vrele Jamajke stigao na brdoviti Balkan?
– Interesovanje za rege je u svetu eksplodiralo sa eksplozijom karijere Bob Marlija. Silina sa kojom je to autentično muzičko tumačenje zapljusnulo sve obale svetskih muzičkih sladokusaca bila je takva da tadašnja Jugoslavija nije mogla drugo nego da prihvati makar ustoličenje novog gledanja na muziku. U Srbiji mnogi su doprineli tzv “ulasku” regea na ove prostore, pre svih, u to vreme muzički novinar Goran Cvetić, jedini Srbin koji je intervjuisao Bob Marlija, ali i muzički urednik Studija B Sloba Konjovic koji uvek imao nepogrešiv njuh za nove tendencije. On je bez oklevanja singl “No woman no cry” stavio na top listu Diskomer Studija B i time ozvaničio ulazak rege mujzike na ove prostore. Još je tu bilo muzičara i ljudi oko muzike koji su sa svojih brojnih putovanja u (za to vreme) mitski London donosili vesti o novoj muzici koja je vrlo “in” i neretko ta svoja saznanja o karipskim ritmovima unosili u svoje kompozicije (npr Du Du A : Babylon, Sarlo Akrobata : Ona se budi itd)
Postoji li rege scena u Srbiji?
– Rege scena u Srbiji postoji, ma koliko bila, od strane velikih medija, neprimećena ona je i te kako živahna. Postoji čitav niz grupa, ali i sound systema koji vredno rade na popularisanju ove muzike. Vidljiviji deo njih, poput band Irie FM, ili Masta Basta igraju važnu ulogu na današnjoj sceni i predstavljaju pravi nastavak priče koju je DAB zapoceo, a nastavio Coyote sa svojim rege projektima. Dakle, imamo praktično treću generaciju rege autora.
D.A.B. je prvi autorski rege bend na ovim prostorima, i danas ste jedan od retkih. Ipak, uspeli ste da doprete do široke publike, popularišete tu vrstu muzike i date joj svoj originalni pečat. Da li se danas srećete sa muzičarima koje ste inspirasali da krenu vašim stopama?
– Od početka smo imali vrlo jednostavnu filozofiju. ideja je bila da budemo kvalitetni, dovoljno kvalitetni da publika to primeti bez obzira da li ima afiniteta ili ne prema rege muzici. Ideja je bila da dobra pesma mora da nadje put do publike ,u kakvom god, “pakovanju” dolazila. To se, na našu sreću ostvarilo jer se među našim poštovaocima ubrajaju i oni koji vole rege muziku, ali i oni koji od sveg rege-a slušaju samo DAB. Što se tiče onih koji su za nama krenuli u ovu avanturu, slobodno mogu da kažem da sam ih gotovo sve sreo i svakim od njih popričao. Kontakti su brojni, od Slovenije do Makedonije i učestali onoliko koliko nam to naše obaveze dozvoljavaju. Srećom i oni imaju svoja muzička posla. U svakom slučaju, pratimo se.
Rege je od svog nastanka bio politički angažovana muzika. Borba za prava crnaca je jedna od osnovnih niti koje se provlače kroz mnoge rege pesme. Za čija prava se Vi borite?
– Suštinsko objašnjenje i odgovor na pitanje zašto je reggae stekao planetarnu popularnost leži u činjenici da se ta matrica moze primeniti na razne oblike “otpora modernom, korporativnom I globalističkom ludilu”. Dakle, svuda mozeš imati razloga da budes angažovan, a ova muzika dobra je podloga da podrži tvoju angažovanost. U našim krajevima bilo je više razloga za to, rat, siromaštvo, nasilje, gubitak identiteta, toliko razloga za postojanje dobrog rege banda koji bi širio poruke tolerancije, mira, ljubavi , dobre energije i pozitivne akcije. Mi vidimo da smo imali više od jednog razloga za “borbu” I verujemo da smo je vodili u skladu sa osnovnim principima muzike koju predstavljamo.
Kroz bend su prošli brojni muzičari. Koliki je njihov uticaj na muziku grupe i kako ste uspeli da harmonizujete toliko različitih ličnosti u jednu, više nego fukcionalnu, celinu?
– Nakon prvih nekoliko godina, band je poceo da funkcionise kao grupa muzičara okupljena oko kreativne osovine koju smo činili moj brat Vladan I ja. Svako od muzičara koji se sa nama družio dao je svoj doprinos, svoje viđenje našeg čitanja regea, sto je prirodno jer, u mnogim slučajevima, to su bili muzičari koji su se sa ovom vrstom muzike sretali tek nakon ulaska u bend. Ta interakcija između njih, naše muzike i žanra bila je skoro pa uvek plodonosna u smislu da je donosila nešto novo našem zvuku. Što se tice discipline uklapanja svih tih ljudi u celinu, to je nešto sto smo morali od prvog dana da učimo i naučimo jer smo od početka bili mnogoljudni bend. Zapravo je lakše nego što bi se moglo pomisliti gledano sa strane, a suština bi bila da je sve moguće ako se to želi i ako se uloži adekvatan trud.
Bez obzira na vreme u kome živimo i kome smo živeli bend je svojom muzikom oduvek širio pozitivnu energiju. Koliko je to ponekad teško?
– Teško, a to vidimo svuda oko nas, držati se svog pravca, svojih načela, oni se danas menjaju kao prljav veš. Međutim, ono što nas je uvek krasilo jeste činjenica da nismo nikada izneverili svoje principe, a ponajvise svoju publiku. Svi znaju da ce D.A.B. svirati isti koncert, sa istim trudom bilo da je na velikoj sceni ili u sasvim malom mestu, nekada i selu i sa istim žarom preneti svoje poruke. Tačno je da nije uvek lako biti pozitivan, ume to u našim krajevima da se pomeša sa slabosću, ali je isto tako tačno da je pozitivna energija odlična uteha za sve koji su klonuli duhom. Mi smo smatrali svojom misijom da tu utehu i radost pružimo upravo onako kako su nas tome učili oni velikani ove muzike kroz koje smo je i otkrili.
D.A.B. je tu da spaja je jedna od vaših najpoznatijih pesama. Da li je to ustvari osnovna filozofija benda?
– Moglo bi se reći da je “D.A.B. je tu da spaja” jedan od osnovnih postulata našeg nastupa, to jeste naš kredo: svi, svih boja, godišta, vera pod jednom pozitivnom kapom, na koncertu ispred nas a mi isporučujemo dobre vibracije.
zlatibor.rs