Pred koncert u Banjaluci, razgovarali smo sa Kojom frontmenom kultnog benda Disciplin A Kitschme.
Prošlo je 37 godina od osnivanja benda Disciplin A Kitschme, ali Koja i ekipa su i dalje tu. Neumorni. Ne mijenjaju stavove ni ideologiju. Vole buku. Bend koji je ostao dosljedan svojim principima.
Koja nam je otkrio koliko im je bilo teško da objave prvi album, otkud interesovanje za elektronsku muziku, engleskoj fazi karijere Discipline kičme, koga posebno cijeni od izvođača, koliko je njegov otac, pisac Blagoje Kojić, uticao na njega i mnogo toga još…
Kako su izgledali Vaši počeci bavljenja muzikom?
Regularno, kao kod svih, – besomučno sviranje akustične gitare po kući, u svakom trenutku. Onda sam od honorara za ulogu u jednom domaćem treš-filmu po menu “Radio Vihor zove Anđeliju” kupio prvu bas gitaru. Prvi nastupi su bili po nekim zajedničkim koncertima, gitarijadama itd, kako to već bude., neke igranke.. No, to je, srećom, trajalo kratko, Šarlo je vrlo brzo bio zapažen, tako da sam već sa osamnaest godina imao jugoslovenski hit po imenu Niko kao ja.
Koliko se mijenjao Vaš pristup muzici i na koji način?
Kad sad pogledam unazad, isti je uvek bio pristup, ono što sam zagovarao na početku I danas zagovaram – drugačije, alternativno, poimanje r’n’r muzike. Jedan od najbitnijih momenata je da se muzičar uspešno izmesti iz uloge svirača u ulogu slušaoca, ne bi li još bolje sagledao sa strane svoj učinak.
Otkud interesovanje za elektronsku muziku, drum n bass prvenstveno?
Bitišući devedesetih u Londonu, bio sam prilično nezadovoljan tamošnjom rock scenom, brit – pop mi nikako nije prijao, dok je rave I clubbing postajao sve veći I značajni. Tehno me je muzički dosta podsetio na Gong, Kraftwerk i još neke sudionike nemačke prog scene, a jungle, koji je kasnije postao drum n bass, imao je jaku vezu sa reggae-om I jazzom. Obilazio sam s vremena na vreme rave-ove I slušao piratske jungle radio stanice.Ta iskustva sam preneo na “žive” instrumente, naterao bubnjara da uprosti svoje sviranje, a kad počneš da sviraš tehno ili d’n’b na gitari I bubnjevima, to zazvuči upravo kao new wave, što mi je dobro poznata teritorija.
Koliko Vam je bilo teško da objavite prvi album, s obzirom da niste naišli na razumjevanje kod izdavača?
To je stara priča, posle Šarla Akrobate, niko nije očekivao bučni band sastavljen samo od dva instrumenta, bas gitare I bubnjeva, tako da niko od mogućih 6 diskografskih kuća u tadašnjoj zemlji nije bio spreman da to objavi. Ipak, manja slovenačka kuća “Helidon” je konačno reagovala pozitivno.
Kroz Disciplinu je prošlo dosta bubnjara i svi su ostavili određeni trag. Na koji način ste birali bubnjare, s obzirom da je taj instrument, uz bas, bio osnovni element u zvuku koji ste stvarali?
Pre svega, bubnjar mora biti ljubitelj muzike I autora koje ovaj band poštuje.Takođe I dosta precizan u izrazu, a bez preteranih bravura, kao “vidi šta ja mogu”, jer time se ne bavimo.
U Londonu, koliko ste morali da odstupite od svojih principa da bi se dopali tamošnjoj publici?
Nisam odstupio od principa ni za jotu, zato smo I imali problema sa engleskom muzičkom industrijom, koja diktira šta će se svirati, nositi.
“Šarlo Akrobata” u kojem ste svirali bas sa Milanom Mladenovićem i Ivicom Vdovićem Vdom i danas je popularan i ima uticaj na domaće bendove. Kako danas gledate na taj bend?
Izuzetno značajna grupa, ponosan sam na Šarla. I danas, skoro 40 godina posle, sve to što smo snimili zvuči I dalje sveže, nadahnuto I puno života.
Oduvek sami radite omote svojih izdanja, plakate za svirke, a sad je tu i video-montaža…
Odavno je I video montaža deo procesa u kojem učestvujem pri kreiranju novih albuma DAK, imao sam vrlo loša iskustva sa rediteljima video spotova, dok nisam ovladao softverima za editovanje I montažu, jer je svako imao neku svoju ideju kako to treba da izgleda, što se skoro nikad nije podudaralo sa idejom benda o video spotu.
Vaš otac Blagoje Kojić bio je cijenjeni srpski pisac čija djela su provođena na više svjetskih jezika. Koliko su njegova proza i način pisanja utjecali na Vas kao tekstopisca i autora?
Cenjen da, ali I nedovoljno poznat. Njegov stil pisanja nije previše uticao na mene, kod njega je rečenica umela da potraje ceo pasus, dok je kod mene obrnuto. On je takođe svirao I gitaru, pa je naša veza postojala I na tom nivou.
Mislite li da internet danas daje šansu izvodačima koju inače ne bi imali?
Da, ali takođe to može biti I zamka, ljudi poveruju da čim okače nešto svoje na net, da neko obraća pažnju na njih I da su “završili posao”, a milijarde su sajtova I informacija na netu.
Koga volite da slušate, ili koga posebno cijenite od izvođača?
Mnogo je toga, zaista, uglavnom većinu muzike nastale od samog početka rokenrola, pa sve do devedesetih, mada su mi I osamdesete u jednom svom delu neslušljive. Kasnije se to već odnosi na pojedinačne primere, ima dobrih albuma I izvođača, ali ne kao pre. Slušam uvek 70’s funk, post punk, indie usmerenja je takođe dobrodošao, npr. Black Bananas ili Screaming Females, dopao mi se I Brant Bjork od stoner rock-a, mada je to sve Led Zeppelin I Black Sabbath iskustvo. Ali ok.
Kako biste opisali alternativnu scenu u Srbiji a i regiji uopšte?
Mogu pohvaliti to što scena uopšte I postoji, ali nisam čuo neke velike I bitne generacijske pesme Možda novo vreme to I ne dopušta.
Da li bi ste izdvojiti neki mladi sastav iz Srbije ili regiona na koga treba obratiti pažnju?
Podržavam sve mlade sastave, što ih je više, to je bolje za sve.
Kako uskladujete privatni život i nastupe?
Vrlo lako. Jedva čekam da nastupim, jer to je moje životno opredeljenje.
Da li možda pripremate neki novi materijal?
Da, radimo na novom albumu.
Šta publika može očekivati u KSB-u u Banjaluci?
Buku I ples.
Gdje Vas sve još u narednom periodu možemo gledati?ž
Sviraćemo uskoro u Novom Sadu, Škofjoj Loki u Sloveniji, Arsenal fest Kragujevac…
I za kraj, šta bi ste poručili našim čitaocima?
Dođite 21.aprila u KSB na koncert Disciplin A kitschme.
Puno Vam hvala na izdvojenom vremenu.
Hvala I vama.
Razgovarao: Aljoša Kremenović Foto: Miroslav Mišić/OK fest
