Share
Intervju | Kralj Čačka: Upravo sam završio muziku za jedan igrani film – „Realna priča“

Intervju | Kralj Čačka: Upravo sam završio muziku za jedan igrani film – „Realna priča“

Kralj Čačka je pjesnik i kantautor. Objavio je zbirku pjesama “Na margini” (Lom), kao i dva albuma – “Zemlja snova” (2016) i “Spusti svetlost na put” (2018). Dobitnik je nagrade “Strune od svetla” za 2017, koja se dodjeljuje za poseban doprinos afirmaciji pjesničke riječi u rok i bluz muzici.

Kraj prošle godine Kralj Čačka obilježio je objavljivanjem albuma “Spusti svetlost na put” u izdanju Pop Depresije, a kraj 2019. je u znaku koncerata. Prvi put u svojoj karijeri Kralj Čačka je svirao u Banjaluci za kraj pozorišnog festivala “Zaplet 11” 24. oktobra. Dan kasnije nastupio je u zagrebačkoj Močvari u okviru Dana srpske kulture u Hrvatskoj.

Posle godinu dana Kralj Čačka se vraća u “Amerikanu” Doma omladine Beograda, a koncert je zakazan za subotu 9. novembar. Nove pjesme su tu, stare se odležale još malo, one između su se prilagodile trenutku. Svaki koncert je drugačiji, a za to su zaslužni i muzičari i publika.

Ulaznice su u prodaji na blagajni DOB-a i svim prodajnim mjestima Ticket Vision, kao i online na www.tickets.rs po cijeni od 1200 dinara. Na dan koncerta cijena karte će biti 1500rsd.

Kako su izgledali Vaši muzički počeci?

Kralj Čačka: Otac je svirao gitaru tako da sam od malih nogu bio u kontaktu sa muzikom. Od petog razreda osnovne škole, bio sam član školskog orkestra a paralelno sam sa svojim prijateljem Milošem Gojkovićem muzicirao posle škole a naročito vikendima, kad smo slušali, otkrivali i skidali muziku, početke rockandroll-a, blues-a itd.

Kasnije smo napravili bend gde nam se pridružio naš zajednički prijatelj Vukašin Toroman, bend koji je isprva svirao obrade da bi zatim zajedno pisali i naše pesme. Dolaskom u Beograd na studije počeo sam i sam da se bavim pisanjem pesama, tada u strogoj tajnosti, malo kasnije pod pseudonimom u javnosti.

Koja je najveća prepreka s kojom ste se susreli na Vašem muzičkom putovanju?

Kralj Čačka: Bilo ih je više, recimo da sve prepreke staju u sledeće: a to je ometena mogućnost realizacije muzike u studiju – pa i van njega, borba za dobitak željenog zvuka i deljenje krajnjeg ishoda sa ljudima.

Koje su teme Vaših pjesama i šta je to što Vas inspiriše?

Kralj Čačka:  Kroz pesme pokušavam da se bavim životom, problemima uglavnom, temama koje me dotiču, što iznutra, što spolja. Nemam neku posebno izdvojenu tematiku, više se krećem od onoga što me u datom trenutku provocira ili pak inspiriše, kao od kakvog zadatka do sledećeg zadatka ne bih li se sutra probudio bar malo bolji nego juče ili danas.

Ko su muzičari čiji rad cjenite i kako su oni utjecali na Vaš rad i način na koji gledate na muziku?

Kralj Čačka: Spisak je dugačak. Sve što sam slušao je manje ili više na ovaj ili onaj način uticalo i utiče. Uticaji ranog bluza, džeza: od Ledbelly-ja, preko Muddy Waters-a, Billie Holiday, rana Ella Fitzgerald, Thelonius Monk, Charlie Mingus, John Coltrane…početak rockandroll-a, grupe Shadows, grupa Cream, Led Zeppelin, Jimmy Hendrix, The Doors… malo kasnije Bob Dylan, Leonard Cohen, Nick Cave, Tom Waits, Captain Beefheart, Kurt Wile, Towns Van Zandt, Steve Earle pa i francuska šansona od Jacques Brella preko Serge Gainsbourg-a, muzike raznih naroda, kubanska muzika, muzika sa Jamajke, da ne nabrajam dalje, spisak je dugačak u fantastično bogatoj posudi muzike.

Krajem prošle godine objavili ste svoj drugi studijski album “Spusti svetlost na put” u izdanju Pop Depresije. Recite nam nešto više o tom nosaču zvuka. Kako je nastao, po kojem ste principu odabrali pjesme?

Kralj Čačka: Album je sniman u Down There Studio koji drži i vodi Uroš Milkić, koji je na albumu potpisan kao tonski snimatelj. Album je realizovan zahvaljujući našem izdavaču i menadžeru Ivanu Lončareviću (Pop Depresija) koji nas je podržavao i obilazio tokom procesa snimanja a pesme su birane tako da stanu u jednu celinu, da izgrade jednu kompaktnu priču od početka do kraja. Nadam se da smo u tome uspeli.

Ko je sve sudjelovao u stvaranju tog albuma?

Kralj Čačka: Na njemu su učestvovali Marko Marić sa kojim sam zajedno radio na produkciji albuma a koji je na albumu svirao klavir, el.gitare, vibrafon, udaraljke, na nekim pesmama i bubanj. Za kontrabasom je bio Miladin Stojković, bubnjeve su svirali Marko Benini i Filip Tančić a gost na saksofonu u pesmi ,,Stoj kolega!,, bio je Ljuba Paunić. Miks albuma radio je Filip Tančić a master Nenad Vasilić. Dizajn je bio kreativni učinak Monike Lang, naslovnu fotografiju je uhvatio Nemanja Knežević a ilustracije su delo Nenada Marića.

Kako biste opisali alternativnu scenu u Srbiji, a i u regionu uopšte?

Kralj Čačka: Ne stižem toliko pomno da pratim. Scena deluje bogata ali skoro pa nevidljiva, što zbog nedostatka infrastrukture, medijske pažnje, muzičkog uredništva, velikog dizbalansa između mejnstrima i alternativne muzike. Drugim rečima, scena postoji iako nekad deluje kao da ne postoji.

Postoji li izvođač koji Vam je, u posljednje vreme, privukao pažnju na regionalnoj sceni?

Kralj Čačka: Ima ih više sjajnih koji se izdvajaju, ne bih da nabrajam da nekoga ne preskočim.

Koliko Vam je likovno stvaralaštvo drugačije od pisanja poezije i muzike?

Kralj Čačka: Pravim crteže u momentima kada hoću da odmorim od muzike i pisanja pesama, to mi je više autoterapija ili meditacija.

24. oktobra nastupili ste prvi put u Banjaluci, na zatvaranju ovogodišnjeg Međunarodnog festivala glumca “Zaplet 11” u Gradskom pozorištu Jazavac. Dan kasnije u zagrebačkoj Močvari u okviru Dana srpske kulture u Hrvatskoj. Kakve utiske nosite sa navedenih koncerata?

Kralj Čačka: Oba koncerta su bila posebna, iako drugačija, u drugačijem ambijentu, muzika nas je spojila sa publikom i nadam se da smo svi izašli bar malo mirniji i bolji. Zahvalan sam organizatorima i u Banjaluci i u Zagrebu na pozivu i sjajnom gostoprimstvu koje su nam ukazali. Bila nam je čast i zadovoljstvo utoliti ,,glad,, za smislom sa publikom koja je došla da nas čuje.

U subotu 9. novembra, poslije godinu dana sviraćete u “Amerikani” Doma omladine Beograda. Šta nam možete reći povodom navedenog nastupa?

Kralj Čačka: Kao po nekakvoj tradiciji već nekoliko godina unazad u Beogradu održimo bar dva veća koncerta godišnje, obično na jesen i proleće. Bude tu i nekih koncerata u intimnijim mestima između ta dva nastupa, pored nastupa na festivalima ako se dese. Naredni koncert u Domu omladine biće neka vrsta zaokruživanja onoga što smo do sada uradili a odsviraćemo i par starijih pesama koje nismo dugo svirali a koje se još uvek nisu našle na albumu.

Na čemu trenutno radite? Kakvi su planovi za dalje?

Kralj Čačka: Upravo sam završio muziku za jedan igrani film ,,Realna priča,, Gordana Kičića, sa svojim bratom Markom Marićem gde smo obojica potpisani kao autori tako da mogu polako nastaviti sa pisanjem pesama i nadam se pripreme za naredni album i koncerte ukoliko bude bilo interesovanja.

I za kraj, šta bi ste poručili našim čitaocima?

Kralj Čačka: Želim im više Ljubavi koje nikad dosta a koja čini se, jedino može ispuniti ovu strašnu prazninu koja nas je sve zahvatila I od koje čini se, često nema izlaza. Držite se, držimo se.

Hvala Vam puno na izdvojenom vremenu.

Kralj Čačka: Hvala Vama i svako dobro.

Razgovarao: Aljoša Kremenović                Foto: Nemanja Knežević