Kruševački punk bend Keni nije mrtav nastupiće sutra u okviru svoje turneje u bijeljinskom Bunker klubu, zajedno sa beogradskim garažnim post punk trojcem Repetitor.
Gitarski trio iz Kruševca objavio je nedavno svoj debi album „Ajmo da plešemo“, u izdanju Mascom Recordsa. Bend je postao je prepoznatljiv po kombinaciji svojih energičnih nastupa, dobrih žurki i atmosferične lirike koja opisuje svakodnevnicu običnog čovjeka u svojim dvadesetim, zatečenog u ovom vremenu.
Album, sastavljen od deset pesama, predstavlja celinu raznih poruka i priča autora i pevača benda Mateje Đokića, praćenih iskrenom rokenrolom svirkom. Turneju povodom objavljivanja albuma, Keniji su otpočeli krajem oktobra, kao specijalni gosti na rasprodatom koncertu i promociji albuma benda Joker Out u kultnoj „Cvetličarni“ u Ljubljani. Pored Mateje (autor, vokal, gitara) članovi grupe Keni nije mrtav su Matija Pešić (bas, vokali) i Sava Tomić (bubanj, controller, samplepad) koji je većinskim djelom i producent albuma, uz neizmjernu pomoć i saradnju benda sa Dejom Vučkovićem i Goranom Antovićem na nekoliko pjesama.
Za početak, možete li nas upoznati sa istorijom benda i pod kojim okolnostima ste se okupili?
– Želja za pričanjem priča obojenih muzikom sa jedne, strast prema sviranju sa druge, i ispomoć za zakazani nastup, uz posvećeni upliv kreativnih ideja, vezanih za aranžmane prvih pesama, sa treće strane. Većini nije bilo jasno da se tih dana prave prvi koraci na beskrajno dugom putu, punom prenaglašenih emocija, neuspeha i uspeha, preispitivanja i ulaganja, putu koji će ubrzo postati važan deo naših života. 18. avgust, rođendan kultnog kruševačkog Grizlija, Keni Nije Mrtav na bini pred neverovatno brojnom publikom. Od te noći, stvari se menjaju, i mi, unutar benda, postajemo jedno.
Kako biste opisali vaš muzički stil i pravac, te koji su bili vaši uzori u definisanju istog?
– Green Day bi, recimo, bio ulje na dnu tiganja. Na dasci imamo seckanog Blura, sa malo Jarbola, dok se u vreloj vodi kuva Oasis sa Ekv-om i malo Monkey-sa. Serviramo u tanjir, zatim prelijemo jednom dobrom dozom The Strokesa. Miriše na Električni Orgazam, zanimljivo.
Koje su najčešće teme vaših tekstova i odakle crpite inspiraciju?
– Inspiracija je intenzivno življenje, posmatrano iznutra. Naizgled obične stvari, često kriju beskraj vidika pripovedačevog duha. Kad se nazire kraj raznolike neobičnosti, s naznakama običnosti života danas, pripovedač sam sebe gura van okvira već shvaćenog i naučenog, sa motivom da izgubi sebe, negde na margini, oseti bol horde sličnih, i iz te tačke, izraste u nešto veće nego ikada do tad. Ples na vetru bez kaputa, trčanje niz mračne ulice bez povratka, u ovom slučaju, recept su za samospoznaju i otkrivanje novih visina sopostvenog duha.
Izdali ste nedavno vaš debitantski studijski album “Ajmo da plešemo”. Šta nam možete reći o navedenom izdanju?
– Reći ćemo da tema albuma, barem u formi kakva jeste, nije blizak velikoj većini slušateljstva, barem na prvo slušanje.
Muzika nema neke ekstremne momente, za ljubitelje pank i metal zvuka, bazirana je na melodijama koje opisuju lepote jutara, večeri, plača, radosti, novih rađanja i isčekivanja. Bas gitara, upravo u tome, ima velikog udela. Svemu tome je podloga ritam koji ničije kukove ne ostavlja mirnim.
Što ste htjeli poručiti ovim albumom?
– Živite otvorenije, neposrednije. Želite i volite, zagledajte se u vašu unutrašnjost. Ili ne, svejedno. To nije poruka. To je realnost tekstopisca, a na slušaocu je šta će izvlačiti odatle.
Možete li mi reći nešto više o omotu i njegovom značenju, ko je radio produkciju?
– Produkciju za većinu pesama je radio Sava Tomić, bubnjar benda, u saradnji sa bendom, uz par izuzetaka i naše saradnje sa Dejom Vučkovićem i Goranom Antovićem, koja je svakom od nas, na različite načine, bila od velike koristi. Autor cover arta je Strahinja Vukić. Fotografija nas je privukla zbog dve stvari; na njoj je dečak, svaka pesma je pisana iz perspektive unutrašnjeg dečaka, i boje pozadine, koja savršeno opisuje melodije koje Keni stvara pod sanjarskim prstima.
Kako biste opisali alternativnu scenu u Srbiji, a i u regionu uopšte?
– Inovativno, beskompromisno, smelo i otvoreno, zanemareno.
Šta slušate ovih dana, da li možete da preporučite našim čitaocima neki bend ili ploču?
– Sonic Youth i Smashing Pumpkins, eventualno ako ste ljuti, Wage War.
Šta publika može da očekuje od vašeg nastupa na Bijeljini?
– Sanjarski album u izvedi stampeda bikova. Nove instrumente i lepe dečake koji pucaju od energije.
Šta biste poručili čitaocima za kraj ovog razgovora?
– Dođite u Bjeljinu. Prvi put sviramo od izlaska albuma. To zvuči super, realno. Pored toga, sviraće Repetitor, omiljeni bend mnogih od vas. A i nas, realno. A i slavimo jedan rođendan. Biće neverovatno.
Keniji nakon Bijeljine nastupaju u Novom Sadu (27.11.) a uskoro će biti objavljeni i datumi nastupa u Nišu, Sarajevu, Mostaru kao i u Kruševcu, inače rodnom gradu članova benda.
Razgovarao: Aljoša Kremenović
You must be logged in to post a comment.