Plastic Sunday sljedeće godine obilježava deset godina postojanja benda na kojem će se fokusirati kako na starim hitovima tako i na novom materijalu. Mi smo razgovarali sa Milanom Mitrovićem, vokalom i bubnjarom ovog niškog sastava.
Šta Vas je i kada privuklo muzici?
Milan Mitrović: Muzika me je još dok sam bio jako mali privukla, a zbog čega ni danas ne znam. Sećam se da dok sam još išao u osnovnu školu da novac koji sam od roditelja dobijao za užinu sam štedeo i trošio na kupovinu kaseta i ploča. Još kao osnovac imao sam snove da sviram sa bendom i da živim život mojih tadašnjih idola o kojima sam čitao i čiju sam muziku slušao. Taj san mi se eto i ostvario.
Kojem zvuku pripada Plastic Sunday, da li se uopšte može svrstati u određeni žanr?
Milan Mitrović: Uglavnom su nas nakon svih ovih godina svrstavali u alternativni garažni rok sa uticajima noise zvuka. Nakon tri online izdanja zvuk se uglavnom menjao, od garažnog rokenrola, preko noise-a i psychedelic zvuka pa sve do shoegaze-a. Generalno gledano kakav je zvuk benda na bini uživo, a on je jako energičan, tako nas mogu i okarakterisati, mada nam do sada nije to bilo najvažnije.
U jednom razgovoru ste govorili o značenju imena Vašeg benda, pomenuli ste tu vezu pop arta i benda Velvet Underground-a, da li je i koliko pop art imao uticaja na vaše stvaralaštvo, pretpostavljam da Velvet Underground jeste.
Milan Mitrović: Da, rekao sam kako je ime nastalo, kao igra reči Warhol-ovog performansa Explodin Plastic Inevitable i pesme Velvet Underground-a “Sunday Morning”. Mi svi u bendu jesmo ljubitelji Pop Art-a, ali sam umetnički pravac nije imao toliko uticaja na nas, dok je Velvet Underground uticao na brojne sastave koje smo i mi slušali, pa na neki način možda se to čuje i u našoj muzici, a naročito u tekstovima i o temama o kojoj Plastic Sunday govori. Sam rokenrol u principu nije umetnička kategorija, ali od svog nastanka bio je inspiracija brojnim umetnicima.
Pravite zanimljive spotove, čini mi se da se posebno istakao spot za pjesmu ‘Ljudi oko mene’ ima taj neki pop art vibe, koliko vama kao bendu znači taj vizuelni dio?
Milan Mitrović: Vizuelni deo je uvek jako važan, ne samo za nas nego za svaki bend. Što se spota “Ljudi oko mene” tiče tu smo iskoristili umetnička dela brojnih slikara koja sama po sebi i jesu javna dobra i napravili neku vrstu lyric videa koji u jednu ruku nije klasičan stop motion, već je više neka vrsta pokretnih kolaža. Možda sam video ima taj pop art vajb koji je tada izašao iz nas, ali dok smo ga stvarali to nam nije bila namera, već smo jednostavno želeli da napravimo video koji bi pre svega nas zadovoljio i samu pesmu predstavio na pravi način. Sam video u produkcijskom smislu jeste Lo-Fi u odnosu na neke spotove koji su danas jako gledani, ali baš iz tog razloga namera nam je bila da na originalan način skrene pažnju, iako nam to nije najgledaniji spot koji smo snimili, nadam se da smo uspeli u tome i dragon am je što je taj video dobio puno pozitivnih kritika.
Učestvovali na albumu ‘I mi plačememo iza tamnih naočara’, kao tribute bendu Dobri Isak, gdje ste uradili, po mom skromnom mišljenju sjajan cover pjesme ‘Filmovi’, kakvo je bilo to iskustvo, i šta za vas predstavlja ovaj bend?
Milan Mitrović: Poziv smo dobili od Gorana Lončarevića iz izdavačke kuće PMK Records koja je pre toga objavila vinilno reizdanje albuma benda Dobri Isak. Ćlanovi benda Dobri Isak jesu naši sugrađani čija me je priča oduševila. To je bend koji su ljudi otkrili tek masovnom upotrebom interneta kod nas, i koji je stekao veću popularnost danas od vremena dok je bio aktivan. Na taj način pokazali su da je Niš oduvek imao jaku underground scenu (Trivalia, Fleke, Arnold Layne & Alhemija itd.) i da nije imao samo Galiju i Kerber po kojima je dugo bio prepoznatljiv već da su se u gradu i mnogo pre događale neke drugačije stvari koje su bile daleko od očiju šire javnosti. Brzo smo se dogovorili i pristali da se nađemo na tribute kompilaciji, a obzirom da pesmu “Filmovi” jako volim i zbog atmosfere i zbog teksta, vrlo brzo nam je palo na pamet kako bi je obradili a da ne liči na bend naših sugrađana.
Drago nam je i danas što smo na toj kompilaciji, i što se radi o bendu koji je nastavio da živi svojim pesmama i posle više decenija nakon svog fizičkog prestanka, što je dokaz da su pesme te koje ostaju zauvek za razliku od nas samih.
Čini se da ima sjajnih novih bendova sa dobrim, kvalitetnim zvukom ali nedovoljno prostora da se iskazu, da li dijelite isto mišljenje, i sa čime ste se vi susretali kada ste počinjali, šta vam je najviše smetalo?
Milan Mitrović: Kada smo mi počinjali imali smo tu sreću da je tada web magazine Popboks i dalje bio aktivan i da je na pravi način prepoznao našu priču. O samom značaju Popboksa najviše govori činjenica koji su sve bendovi stekli afirmaciju uz pomoć tog web magazina U to vreme sama scena imala je dosta drugačiji zvuk nego danas i nekako je bila aktivnija, više prostora je bilo u zemlji za underground i alternativne bendove, novi bendovi su mogli da se čuju i na radijima B92 i Studio B, dok danas ako te nema na radiju 202, nema te nigde, osim na internetu. Takođe ta generacija bendova uticala je i da se mnogi stariji i popularniji bendovi vrate i ponovo aktiviraju, a danas je više od polovine tih sastava iz naše generacije skoro pa zaboravljeno. Što se tiče novih bendova, jedino je Beograd u većini zadržao taj underground zvuk i to skupina mladih bendova koja je okupljena oko prostora Kvaka 22. Šire gledano, danas je scena dosta komercijalnija, noviji bendovi gledaju da što bolje upakuju i prodaju široj publici svoju muziku kao produkt ili proizvod i na taj način obezbede svoje mesto pod suncem. Koliko tu ima iskrenosti i koliko će dugo sve to da živi videćemo, vreme će pokazati hoće li današnji hitovi aktuelnih bendova biti upamćeni kroz nekoliko godina. Takođe sve je manje prostora gde bendovi mogu i uživo da se predstave publici, što je na neki način otežavajuća okolnost za one koji tek počinju a nemaju nikoga iza sebe. Preko leta na festivalima uglavnom su isti izvođači, dok novi bendovi dobijaju početne termine, sviraju pred malim brojem ljudi i jedino sutradan mogu da navedu u svom CV-u da su nastupali na tom i tom festivalu, ako ikoga i zanima da to pročita. Potrebno je medijski pokriti sve izvođaće, dati šansu svima da se predstave (radio, televizija, web portali itd.) jer kvantitet (broj lajkova, pregleda na YouTube-u) ne mora niti može imati veze sa kvalitetom što je dokaz sa IDJ Videos folk ekipom koju nikada nisam slušao a koja broji milionske preglede što je smešno kada se sve to uporedi sa nekim aktuelnim svetskim bendovima. Jednostavno mislim da su pojedini ljudi iz rokenrol “industrije” svojim estradnim načinom razmišljanja krivi za ovo što se događa danas a što će tek imati posledice na neke buduće generacije koje sve više okreću leđa rokenrolu i idu ka hip hop i elektronskoj muzici, a o narodnjacima i turbo folku tek da ne govorim.
Koju vrstu muzike slušate privatno i koje biste bendove/izvođače izdvojili? Da li postoji neko na domaćoj muzičkoj sceni ko Vam je posebno privukao pažnju?
Milan Mitrović: Svi u bendu slušamo dosta različitu i drugačiju muziku. Ja sam u poslednje vreme dosta okrenut ka NY sceni iz ’70-ih godina i ekipi koja se okupljala u legendarnom CBGB klubu. Bratislav gitarista je dosta okrenut ka elektronskom zvuku, dok je Alek naša basistkinja više u pop alternativnim vodama. Što se tiče domaće muzičke scene, postoje novi bendovi koji su mi skrenuli pažnju i koje volim da čujem (Klotljudi, Dogs In Kavala, Sickter, Bohemija, Majdan itd.) zatim su tu proverena imena kao što su Repetitor, Brigand, Klopka za pionira, Ženekese, Ti, Petrol, Kiša Kerozina, Nežni Dalibor, Stuttgart Online itd. Ako sam ikoga zaboravio ili izostavio ovom prilikom se izvinjavam, puno je bendova sa dobrim pesmama i sa energijom koja mi odgovara, a ovo su imena koja su mi odmah pala na pamet.
Da li pripremate novi, možda drugačiji materijal?
Milan Mitrović: Rad na novom materijalu smo nakon kraće pauze započeli bukvalno tokom ovog meseca. Kako se sva naša dosadašnja izdanja međusobno razlikuju a opet imaju neku zajedničku nit, mislim da će tako biti i sa novim materijalom. Dok se sve ne snimi i ne uradi kako treba zaista ni ja ne znam koliko će to sve drugačije da bude, ali po samoj konstrukciji novih pesama biće sigurno bliže našim počecima i stavu koji smo imali kada smo celokupnu priču i započinjali u odnosu na sve što smo kasnije uradili.
Koliko često imate svirke van Srbije i da li će biti novih koncerata?
Milan Mitrović: Negde u ovo vreme prošle godine napravili smo jednu mini turneju i svirali u Austriji, Sloveniji i Hrvatskoj. Preko leta bili smo i u Crnoj Gori na Warm Up koncertu Bedem festivala u Plužinama, tako da što se tiče nastupa van Srbije bili smo koliko toliko aktivni u poslednje vreme, inače svirali smo i u Makedoniji više puta, i u Bosni i Hercegovini, tako da smo za ovih nepunih deset godina obišli ceo region bivše nam zajedničke države i napravili nekih stotinka nastupa.
Novih koncerata će sigurno biti zato što sledeće godine obeležavamo deset godina postojanja benda na kojem ćemo se fokusirati kako na starim hitovima tako i na novom materijalu. Kako je došlo i do promene u Plastic Sunday-u u odnosu na postavu sa poslednjeg albuma, Aleksandra naša basistkinja iz originalne postave sa kojom smo snimili prva dva izdanja se nakon odlaska u inostranstvo ponovo vratila u bend, potrebno je navežbati sve planirano kako treba, a za sve to trebaće nam određeno vreme. Nakon tromesečne pauze zbog zdravstvenih problema i poslovnih obaveza koje su nas malo udaljile od obaveza prema bendu ponovo krećemo sa radom, ovoga puta sa novim pesmama iskusniji za sve godine koje su iza nas, u nadi da nećemo ponavljati greške koje smo sami napravili tokom svih ovih godina našeg postojanja.
Razgovarala: Stefana Vulević
