Intervju sa članovima niškog benda Kontras, povodom izlaska novog njihovog albuma „Smrt svetu” u izdanju Mascom Records-a.
U nazivu benda, svi bi očekivali slovo T na kraju reči. Zašto baš Kontras?
Pre svega, sam naziv benda govori da idemo u nekom kontra pravcu u odnosu na muziku, ali i život, upoređujući sa današnjim tzv. mejnstrimom, odnosno sa većinom ljudi koji žive ovde. Zato smo i izostavili slovo T, jer ne želimo da budemo nešto očekivano, dosadno.
Kao najavu za novi album snimili ste i spot za pesmu AV! Zašto ste izabrali baš ovaj singl kao prvi sa novog albuma i ko vam je pomogao u realizaciji spota?
Ni jedan muzičar, a posebno neko ko stvara u punk, rock, ska žanru ne može da bude ravnodušan prema stanju drustva u kojem pravi muziku. Nažalost, politika kod nas ima ogroman uticaj, i nekako je prirodno da se u pesmama pozabavimo i njom. Mi smo veliki poštovaoci panka stare skole (Totalni Klošari, Direktori, Šaht itd.) pa je, barem nama, bilo logično da ovaj album otvorimo jednom ovakvom pesmom. Spot je inače montirao naš basista, a kreativne savete su davali naši drugari, Peksi, Braca i Ljuba.
Šta spremate kao drugi singl?
Najverovatnije će to biti pesma Frankfurt, koja govori o mislima i osećanjima našeg čoveka u ovom gradu. Pesma je, inače, autobiografska.
Kako je biti umetnik u Nišu, kakva je muzička scena?
Mislim da se Niš tu ne razlikuje mnogo od ostatka naše zemlje, s tim što je Niš siromašniji, pa je tako ipak teže baviti se muzikom u ovom gradu. Imajući u vidu da je ovde prosečna plata jako niska (ako izostavimo državne i lokalne institucije) i da ima dosta nezaposlenih, jasno je koliko je odricanja potrebno da se kupi neki osrednji instrument recimo. S obzirom na to, niška muzička scena je dosta dobra, ima bendova svih žanrova i podžanrova, ali nećemo nabrajati ovde, jer bi se sigurno desilo da izostavimo nekog, a nećemo da nam se drugari naljute.
Kako nastaju vaše pesme? Koja je suštinska poruka koju kroz svoju muziku šaljete publici?
Cilj naših pesama je da se ljudi malo trgnu i pogledaju oko sebe. Pre svega, poruke su upućene mladima, koji jedino i imaju snage da nešto promene. A promene su nam neophodne. Ne smemo da zaboravimo sve što nam se desilo, ne smemo da ne vidimo nepravedan sistem koji nas guši, ne smemo da se “pecamo” na razne “mamce” koje nam bacaju oni koji ne žele da se osvestimo. Drugarstvo, čast, data reč postale su apstrakcija, nisu deo našeg svakodnevnog života. Kada povratimo vrline, i kada budemo počeli da se borimo sa našim manama, vrlo brzo će se sve dovesti u red. Mi makar u to verujemo.
Gostovaćete 24. juna na Singidunum festu. Kakvi su vaši planovi za ovo leto i gde još možemo da vas čujemo uživo u narednom periodu?
Pre Singidunum festa, nas očekuje nastup kod dragih nam ljudi u Kosovskoj Mitrovici, a posle toga videćemo… Ovo je verovatno i pravi trenutak da kažemo da smo izuzetno zahvalni organizaciji Singidunum festa i našoj izdavačkoj kući Mascom na pozivu i prilici da pored mora stvarno odličnih bendova i mi pokažemo u najboljem izdanju.
Kako zamišljate svoju budućnost na sceni?
To je teško pitanje… Naravno, svi oni koji stvaraju pre svega žele da njihove poruke dospeju do što većeg broja ljudi i da budu pravilno shvaćene. Pošto je ovde konkretno reč o muzici, zabava je jedan propratan, ali i neophodan efekat koji želimo da postignemo. Nama je jasno da u Srbiji gotovo nemoguće da se živi od roka, a pogotovo od ovog našeg miksa ska i pank muzike, tako da ne gajimo neke specijalne iluzije u tom pravcu, ali naravno želeli bi da imamo jedan respektabilan broj ljudi koji razumeju i podržavaju ono što mi radimo. Ipak, mi ovaj bend nismo stvorili zbog ljudi nego zbog nas, i dokle god se mi dobro osećamo kad sviramo naše pesme, do tada ćemo i svirati.
I za kraj, poruka od vas, kako da promenimo sve na bolje?
Pre svega, pozitivan stav prema životu, a onda i svest da nismo sami, već da ima I ozbiljan broj ljudi koji razmišljaju kao mi. Sitne razmirice i sujetu treba odstraniti, povezati se međusobno i tek tada će se videti koliko stvarno dobrih stvari možemo da uradimo zajedno. Kada čovek počne da doživljava probleme drugog čoveka kao svoje, onda se možemo nadati da će celokupna situacija krenuti na bolje. A do tada, rad na sebi i borba.
