Share
Intervju | Sana Garić: “Biti slobodan i otvoren u muzičkom pogledu”

Intervju | Sana Garić: “Biti slobodan i otvoren u muzičkom pogledu”

Klavijaturistkinja iz Beograda Sana Garić iza sebe ima sjajan album ‘Svet za nas’, a ovih dana radi na snimanju i produkciji drugog LP albuma pod radnim naslovom “Naočare za srce”. Takođe će nastupiti na drugom po redu koncertu podrške za što brži oporavak frontmena Discipline Kičme pod nazivom ZA KOJU, koji će se održati 26. oktobra u SubBeernom Centru u Beogradu, pa smo tim povodom razgovarali sa njom.

Šta Vas je i kada privuklo muzici?

Sana Garić: U muzici sam od malih nogu, preciznije od svoje pete godine, kad sam upisana na pripreme za baletsku školu Lujo Davičo koju sam kasnije pohađala tokom osnovne škole. Pre podne osnovna škola, po podne baletska i tako osam godina – a bila sam vukovac.

Drago mi je što je bilo tako, jer sam bez obzira na fizički napor tad ipak uspostavila neke trajne vrednosti, vezane za duh i telo. Naravno, imali smo klavir i solfeđo kao obavezne predmete. Kasnije sam odlučila da upišem srednju Dizajnersku školu, a ne da nastavim sa muzičkom, ali u tom trenutku sam tako izabrala – a nije bilo moguće i jedno i drugo zbog školskog rasporeda. Još krajem osmog razreda sam počela da izlazim u tadašnji klub Akademija, mislim da sam bila jedna od najmlađih osoba tamo…a puštali su me u klub …tako što je neko drugi imao ličnu kartu 😊. Muzika koju sam godinama posle slušala tamo, a i emisije i muzika na tadašnjim radijima Index, B92…i emisija „Pre kiše“ na Radio Beogradu su svakako dosta uticale na formiranje mog muzičkog ukusa. Naravno i roditelji sa kojima sam kao mala slušala ploče……ali ipak mislim da su me ljudi iz okruženja u tom adolescentskom periodu više odredili.

Poznata je Vaša saradnja sa bendovima Svemirci i Beograd, pa nas zanima da li više uživate stvarajući u bendu ili samostalno? 

Sana Garić: U muzici uvek više volim da smo zajedno. I u saradnji sa grupom Beograd i sa grupom Svemirci na koncertima – svirali smo zajedno. U grupi Beograd sa Dejanom Stanisavljevićem i Mićom Bubalom, u grupi Svemirci sa Vlacom (gitara), Demirom (bas) i Radetom (bubanj). Na debi albumu „Svet za nas“ jesam provela dosta vremena programirajući bit i svirajući synth – izolovana, ali nikad nisam bila sama, jer je dosta mojih prijatelja muzičara gostovalo na tom albumu i pomoglo mi da se cela priča zaokruži.

Imate jako zanimljive spotove. Koliko zaista Vi učestvujete u stvaranju ideja za iste? 

Sana Garić: Što se tiče spotova – učestvovala sam u vizuelnom kreiranju i stvaranju ideja za njih. Uglavnom smo snimali sve na mišiće…sa minimalnim budžetom. Volela bih da za predstojeći album ponovo pronađem ljude koji su dovoljno entuzijastični da nam se priključe u realizaciji.

Sa ove distance, kako Vam izgleda Vaš debi album iz 2016. ‘Svet za nas’? Da li biste nešto mijenjali? 

Sana Garić: Na albumu „Svet za nas“ – sa ove distance – ne bih ništa manjala. Volela bih samo da smo imali mogućnosti u tom trenutku da snimimo spotove za sve numere sa albuma, a ne samo za dve.

Sa tog albuma se posebno istakla pjesma, ‘Ljubav je’, možda najviše zahvaljujući seriji ‘Jutro će promeniti sve’, ali koju pjesmu biste Vi lično izdvojili kao omiljenu? 

Sana Garić: Za pesmu ‘Ljubav je’ na primer nikad nije snimljen spot, ali su tu pesmu ljudi čuli i zavoleli zahvaljujući seriji ‘Jutro će promeniti sve’ i Janji Lončar koja je pravila muzički izbor za tu seriju. Bilo bi lepo da ima više takvih prilika da ljudi mogu da čuju muziku koju sviramo.

Naravno da postoji internet, ali treba da postoji neko ko će skrenuti ljudima pažnju, više muzičkih emisija….a toga nema. Meni uopšte nije jasno kako ljudi saznaju za našu muziku danas i nauče tekst pesme na primer. Pre smo imali bar neke emisije na radiju i TV-u…a danas ih ima premalo. Što se tiče albuma “Svet za nas”, moje omiljene pesme su “Cvet na vodi”, “Nebo ekrana” i “Reč iz filma” .

Koju vrstu muzike slušate privatno i koje biste bendove/izvođače izdvojili? Da li postoji neko na domaćoj muzičkoj sceni ko Vam je posebno privukao pažnju? 

Sana Garić: Trudim se da ispratim što više muzičkih tokova. Nikad nisam volela žanrovske odrednice u muzici, a ni to što muzički kritičari, kao i muzički festivali i danas imaju potrebu da bend svrstaju u određeni kalup – jer mora da bude rock, pop ili elektronika ili solo izvođač  – a ako je možda sve to zajedno – ništa im nije jasno. Kao da su zaboravili na slobodu, koncept u muzici i sve ono što smo mogli da čujemo u muzičkoj evoluciji od na primer 60tih godina pa na ovamo. Smeta mi ta ograničenost koju sve više primećujem u poslednje vreme, čak i kod ljudi koji se bave muzikom – što mi je potpuno neverovatno. Po mom mišljenju mnogo je bitnije biti otvoren u tom pogledu i ne samo muzičkom pogledu, jer šta ti vredi dobra muzika, ako si skučen ..hoću da kažem…otvorena svest vodi ka dobroj muzici. Istraživanje i eksperimentisanje. Mogu da preporučim čitaocima par albuma koje mislim da treba da preslušaju – ako nisu: The Stranglers – Black And White (1978), Talking Heads  – Fear of music (1979), Japan – Tin Drum (1981), Matias Aguayo – Ay Ay Ay (2009), Kraftwerk – Kraftwerk (1970), Angel's Breath (1994), Santiglod – Master of My Make-Believe (2012).

Što se tiče domaće scene, bila sam prošlog meseca na koncertu benda Auf Wiedersehen i zvučali su baš zanimljivo. U tom kontekstu – mislim da treba posećivati što više koncerata i pratiti ..podržavati našu muzičku scenu, koliko god je moguće.

Koncerti podrške za što brži oporavak rok muzičara Dušana Kojića Koje ‘Za Koju’ organizuju se 18. i 26. oktobra u Elektropioniru i u SubBeernom Centru, pa pošto ste i sami dio te priče, šta za Vas predstavlja njegova muzika? 

Sana Garić: Što se tiče Kojine muzike – počev od Šarla Akrobate, pa onda Discipline kičme, to je muzika uz koju sam odrasla i koja je svojom idejom koju nosi ostavila veliki trag na muziku koju danas stvaram. Koja je prvi pokazao da muzika ide preko crte – pokazao je slobodu. Upravo tu – muzičku slobodu koju sam spomenula ranije. Malo je muzičara za koje mogu to da kažem, da su bili slobodni, avangardni tokom cele karijere bez obzira na sve političke i ostale okolnosti, koji su istraživali, postavljali nove muzičke principe i principe mišljenja, a za mene je Koja muzičar koji je uvek ostao dosledan sebi i svom slobodnom muzičkom izrazu. Kojina muzika je jedinstvena i važna.

Da li pripremate novi materijal ili neku novu saradnju? 

Sana Garić: Radim na snimanju i produkciji drugog LP albuma pod radnim naslovom “Naočare za srce“. U postavi benda (pored mene koja pevam i sviram klavijature) su Miki Ristić (bas), Fedja Franklin (bubanj, perkusije), Dušan Ristić (gitara), a ponekad je tu i Lav Bratuša koji menja Feđu kad nije u mogućnosti da svira. Imamo čitavu zbirku pesama na kojima radimo i kad to sve budemo uobličili i snimili – čućete. Naravno, biće i muzičara, prijatelja koji će gostovati na ovom albumu na kome radimo, ali o tom – potom.

Koliko često imate svirke van Srbije? 

Sana Garić: Često sviramo i van Srbije, ove godine smo svirali:

I za kraj, šta biste poručili našim čitaocima?

Sana Garić: Čitaocima bih poručila: Dođite na koncert ‘ZA KOJU’ 26. oktobra!

Razgovarala: Stefana Vulević                Foto: Jovan Nedeljkov