Share
Intervju | Sandra Rančić (Dok’n’Ritam festival): “Sve brži ritam muzičkog dokumentarca u regionu”

Intervju | Sandra Rančić (Dok’n’Ritam festival): “Sve brži ritam muzičkog dokumentarca u regionu”

Četvrti festival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam (D’n’R’) biće održan na Dorćol Platzu, u Domu omladine Beograda i Domu kulture Studentski grad od 13. do 16. juna.

Moto ovogodišnjeg, četvrtog izdanja festivala glasi „Mi smo na putu, mi pravimo put“. Stihovi Milana Mladenovića precizno opisuju program i atmosferu koju nosi D’n’R 04 – filmovi na programu tematski su povezani značajem pojma putovanja u životu muzičara i iskustvima koja ona donose. Sa druge strane, pravljenje sopstvenog puta i neodustajanje od pomeranja granica je uvek prisutna ideja, vanvremenska, svakodnevna inspiracija za umetnike.

Festival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam (D’n’R) je prvi ovakav festival u Srbiji, održan prvi put u junu 2016, u Domu kulture Studentski grad koji je tada bio glavni organizator festivala. Festival se sastoji od takmičarskog i revijalnog dela. U takmičarskom delu, za nagrade – nagradu žirija i nagradu publike, takmiče se dokumentarni filmovi čija je tema muzika. Nagrada festivala sastoji se od replike skulpture čiji je autor evropski poznat vajar Vitold Košir i nagradnog fonda FCS i donatora- sponzora. U revijalnom dijelu prikazuju se muzički dokumentarci svjetske produkcije. Sastavni dio programa su i koncerti, kao i gostovanja muzičara i filmskih stvaralaca koji učešćem na tribinama i tematskim panelima doprinose afirmaciji osnovne ideje, a to je čuvanje dokumenata našeg ritma, što je tematski okvir festivala.

Povodom četvrtog izdanja festivala, Sandra Rančić, osnivač i umjetnički direktor festivala muzičkog dokumentarnog filma Dok”n’Ritam, razgovara je za Treći Svijet.

Sandra, kada se rodila ideja za pokretanje novog festivala?

Sandra: Krajem 90-ih Dušan Vesić i ja počeli smo rad na dokumentarnom serijalu Rockovnik. U to vreme gledali smo puno dokumentaraca. Posle nekoliko godina, pokrenut je festival DORF u Vinkovcima; kao autor TV emisija na Muzičkoj TV Srbije, pratila sam DORF od samih početaka, i  shvatila sam da je ova oblast postala velika i važna (dakle, shvatila sam da je nešto što ja lično živim i volim – postalo veliko i važno) i da je potrebno napraviti festival tog usmerenja u Srbiji.

Zašto baš naziv Dok’n’Ritam?

Sandra:  Nomen est Omen🙂 Dokumenti & Ritam; U verziji ovdašnjoj, umesto Doc/Rhythm, Dok/Ritam – zato što je bazična ideja  festivala očuvanje naših muzičkih dokumenata, ili, kako glasi podnaziv festivala DnR = Dokumenti našeg Ritma.

– Beleženje, skretanje pažnje javnosti na kvalitetna dela, afirmacija muzičkog dokumentarca u zaseban žanr, čuvanje muzičkih priča, očito je misija zapisana na mojim dlanovima.

– Na kapiji jednog visokog ogradjenog brda stoji natpis *Priče o jugoslovenskoj pop-rok sceni. Recimo da ja stojim na kapiji, i trudim se sa ne dozvolim da se stvari odatle iznesu,pa da se vrate izobličene, a zatim tako izobličene završe u udžbenicima istorije.

Kako to da ste odlučili pokrenuti festival dokumentarnog muzičkog filma u Beogradu?

Sandra: Beograd poseduje milion muzičkih dokumenata na svojim ulicama, ćoškovima, u arhivi RTS -a, PGP-a, Radio Beograda… U Beograd-u su nastale, opstale, živele mnoge važne muzičke priče. I sama sam svedok dešavanja u muzičkom krugovima u Beogradu, u legitimnom istorijskom periodu za proučavanje – više od 30 godina unazad.

– Festival će svakako funkcionisati  na bilo kojoj tački sveta, ali je bilo logično da se rodi u Beogradu.

Na koje sve prepreke i izazove ste nailazili prilikom realizacije ideje za festival? Ko Vam je najviše pomogao?

Sandra: Činjenica da je od prvobitne ideje do realizacije prošlo više od deset godina dovoljno govori o tome koliko je bilo teško napraviti tako specifičan festival. Igor Toholj, poznati dokumentarista, prepoznao je ideju, i desio se prvi DnR 2016… U realizaciji svakog izdanja D’n’R puno su mi pomogle kolege i saborci iz celog regiona, posebno iz Zagreba, gde provodim puno vremena zadnjih desetak godina.

Koliko je teško danas u Beogradu organizovati takav jedan festival i koliki je budžet potreban za njegovu realizaciju? Kako ste riješili pitanje financija?

Sandra: Beskrajno bolna tema na našim prostorima. Srećom, uspeli smo u tome da svaki naslov na programu festivala bude kvalitetan. Korak po korak, napredujemo. Sada  imamo pojačanje i podmlađenje, koje se očituje kroz saradnju sa Zoricom Avramović, i njenim streetwear brandom TZ_Teez, novim članom porodice Dok”n’Ritma.

Novac jeste neophodan, i svi mi koji smo na koloseku vezanom uz afirmaciju kulture i umetnosti,borimo se za to da se na horizontu ukaže dovoljno novca kako bi stvari mogle da napreduju. No, da se razumemo, bez jasne ideje i poruke, bez istinske želje da se ukaže i sačuva ono što vredi, bez ljubavi – novac postaje bezvredan papir. Često čujem rečenicu : ” Pa ne bih (u)radio To i To…Nema tih para…” ali retke su osobe koje zaista i deluju u skladu sa izgovorenom rečenicom. Duh festivala Dok”n’Ritam je da postupamo zaista onako kao što govorimo – mislimo.

Radili ste kao koautorica na filmu “EKV – kao da je bilo nekad” i bili izvršna producentica mnogih dokumentarnih muzičkih filmova. Radite li trenutno na kakvom novom projektu?

Sandra: Poslednjih godina pregalački rad oko DnR, “uzeo je svoj danak” 🙂 pa ne postižem da se bavim autorskim radom u kontekstu snimanja i realizacije novih muzičkih dokumentarnih projekata. Imam dve velike ideje koje se krčkaju, a imamo i ogromnu arhivu integralnih materijala serijala Rockovnik, emisija na MTS…Duboko verujem u to da se priče o važnim muzičkim pojavama mogu ispričati na milion načina/ sagledati iz bezbroj uglova. Mislim da bi se o bendovima sa eksju poprock scene moglo ispričati još puno, puno zanimljivih priča kroz dokumentarnu formu. Videćemo.

Kako biste ocijenili sveukupnu produkciju i kvalitetu muzičkih dokumentarnih filmova koji se snimaju na prostoru regije?

Sandra: Ključno pitanje po mom mišljenju jeste uspostavljanje parametara u toj oblasti. Produkcija je tek u povoju, ali korača. Kvalitet varira od fantastičnih koncepata do poluuspešne realizacije ili od nedovoljno jakih i preciznih koncepata do “visoke produkcije” i uspešnih filmskih ostvarenja. Problem nastaje kada nedovoljno talentovani i neupućeni ljudi dobiju priliku,i “potroše temu” u manjoj ili većoj meri. Kada ustanovimo kriterijume, bar u osnovi (a to je važna bitka koju DnR vodi) onda ćemo imati precizniji pregled situacije, konkurenciju koja će autorima, verujem, biti izazov i inspiracija.

Na koji način dolazite do konačnog izbora filmova?

Sandra: Neki autori su nam se sami javili, a svakako izbor sa medjunarodnih festivala igra ulogu u konačnom izboru filmova kako za takmičarski, tako i za revijalni filmski program.

Predstavite nam program ovogodišnjeg izdanja festivala.

Sandra: Na ovogodišnjem festivalu imamo jedanaest filmova u takmičarskom programu, od kojih će čak devet biti premijerno prikazano u Srbiji. Na programu Notabook imamo šest knjiga – Život s Idi(j)otima, Dr Fritz-a, čija je promocija upravo na DnR, zatim knjiga intervjua Nenada Georgievskog Muzika i muabeti, kao i pesme Duška Trifunovića koje je sakupio Bogica Mijatović. Pola veka Vudstoka obeležavamo promocijom knjige Road to Woodstock – kako napraviti najveći festival na svetu, predstavićemo i knjige Trenutak koji čekam, i Našao sam dobar bend.

– Festival otvaramo regionalnom premijerom filma A Dog Called Money, gde gledamo PJ Harvie na proputovanju kroz predele na kojima sakuplja nova iskustva i inspiraciju kasnije pretočenu u The Hope Six Demolition Project. Gledaćemo premijerno u Srbiji i novi film serijala Glasba je časovna umjetnost -LP Laibach, kao i film Vladi Kreslinu, IMPROCON-u, pijanistima pop dzez klasicima, Marku Rainey…Anatolian trip, Jam Session, Od Lonjskog polja do Memfisa, Orkestar – jesu ostvarenja koja prikazuju umetnike na putovanjima iz čega se definisao moto ovogodišnjeg DnR – “Mi smo na putu, mi pravimo put”.

– Sa posebnom radošću najavljujem sekciju Work in Progress gde ćemo predstaviti filmove o YU grupi i Rok kampu za devojčice.

– Koncerti DnR – od evropske festivalske atrakcije, lucidnog dua Skijaš i Yeti, preko svirke regionalnih blues velikana 4 Towners, do koncerta zatvaranja festivala, koji će, pored festivalske premijere filma Nebeska tema, obeležiti nastup pobedničkog sastava ovogodišnjeg festivala BUNT ROK Festival. To je velika novost koju nam donosi četvrto izdanje DnR – ideja je da svake godine prvi javni live nastup pobednika BRF bude upravo na festivalu Dok’n’Ritam; sve to ćemo zabeležiti kamerom; dakle, pravimo nove dokumente našeg ritma.

– Publika i stručni žiri odlučuju o pobedniku. Stručni žiri je uvek u sastavu: reditelj, novinar i muzičar. Ove godine to će biti Tea Lukač, Milen Alimpijević i Momčilo Bajagić.

Postoje li neka filmska ostvarenja koja biste posebno izdvojili i preporučili posjetiocima?

Sandra: To je najteže pitanje. Sve zavisi kakav ste tip ličnosti. Možda više volite PJ Harvie, možda Laibach…Možda vam više prijaju nove muzičke snage, a možda ste više od school… Road movie je žanr po vašoj meri? Na pravom ste mestu 🙂 Eto, ne postoji način da se nešto izdvoji, zastupljeno je nekoliko stilova, a ključ koji ih vezuje jeste kvalitet. I poruka.

Šta je ono što je novina u odnosu na prethodne godine održavanja festivala?

Sandra: Festival će se ove godine dešavati na tri različite lokacije – širimo se, rastemo, pravimo put.

I za kraj, šta bi ste poručili našim čitaocima?

Sandra: Pokušavam uvek da sagledam uzroke i posledice, ali nemam zabluda da je moguće na krucijalne stvari u životu previše uticati. Mislim da je strast prema čemu god, preduslov životne radosti. A da bi bilo strasti, važno je da ne lažeš i sam sebe, već da stvari nazoveš pravim imenom.  Život (ni)je maskenbal, već maraton.

Detaljnije o programu pratite na:

Razgovarao: Aljoša Kremenović