LOVEFEST 2019 – Lokacija: Ostrvo ljubavi, Vrnjačka Banja, datum: 1 – 3. avgust
Dan 2 – Kišni ljudi
Bilo je teško očekivati da će drugi dan festivala uspeti da održi nivo jučerašnjeg, koji je ostao upisan u kao jedan od najboljih početaka jednog festivala. Da stvar bude gora, drugi festivalski dan je bio dočekan ogromnom olujom.
Pljusak i jak vetar nosili su tone kiše uzduž i popreko cele Vrnjačke banje, a mrak je pao već u šest časova popodne. Posmatrajući sa prozora okolne prozore kuća i zgrada zapazio sam mnoštvo ljudi koji su radili isto što i moja ekipa i ja – sa nevericom gledali u nebo i pitali se da li će drugog dana uopšte biti. Da agonija bude veća, internet i telefonske mreže bilo kog operatera nisu funkcionisale. Srećom, oko osmice je konačno prestalo sve, vreme se stabilizovalo, a mreže su koliko-toliko uspostavljene. Žurno sam prelistavao internet ne bi li saznao bilo kakvu informaciju. Najveća briga bila je blato – nisam bio siguran da li će organizator moći da sanira prostor za ovo malo vremena što je ostalo do početka programa. Bio sam opravdano zabrinut jer je prošle godine zbog kiše, koja je padala prvog dana festivala, isti propao zbog veoma loše reakcije organizatora da sanira štetu. Nisam mogao da se odlučim da bi mi bilo tužnije da ponovo skijamo po blatu ili da se da se ovaj dan jednostavno zaboravi.
Konačno pronalazim zvaničnu informaciju organizatora da je otvaranje kapija pomereno za sat i po vremena, što će usloviti i isto toliko pomeranje programa, pomislio sam. Ulaskom na Ostrvo ljubavi shvatio sam da je organizator ozbiljnije shvatio problem kiše i blato je donekle sanirano bacanjem velikom količinom slame.
Satnica međutim nije bila pomerena kao što sam očekivao, pa me je na Vatrenom stejdžu dočekao jak gruvi tek haus zvuk holandskog DJ-a i producenta Benija Rodrigeza. Već mi je na prvo slušanje prijao zbog tempa koje je diktirao, snažno se trudeći da kombinacijom žanrova detroitskog i minimal tehna, sa već uspostavljenim haus bitovima, probudi masu koja je već bila izmorena prethodno pomenutim gledanjem u nebo. Beni je nastavio odličnim miksovanjem i odabirom traka da masu sve vreme drži visoko, pa je atmosfera konačno dobila primese jučerašnje radosti. Na vrhuncu atmosfere dešava se nešto što će prvi put podeliti posetioce koji su od početka festivala delovali kao jedno. Ponovo je počela da pada kiša. Ostao sam da đuskam sa prepolovljenim auditorijom i uživao u prelepom hausu, kojem Beni ni jednog sekunda nije umanjivao tempo i kvalitet, dok je kiša lagano padala po nama, slivajući nam se niz lica, ruke i noge. Nismo marili, jer je ovakav trenutak jednostavno bilo magično doživeti. Kiša je ovoga puta došla kao poručena. To mi je bio najbolji trenutak večeri.
Ostali su po prestanku kiše polako počeli da se vraćaju u masu, dok je Beni ispraćen velikim aplauzom i ovacijama, a zadatak da pokislu gomilu ostavi u magičnoj anesteziji preuzeo je Gaj Gerber. Zanimljiva mi je bila činjenica da je Gerber veoma mali broj traka miksovao, delovalo je kao da po malo dorađivao već spreman set, što nije kvarilo utisak o nastupu. Svojim tek haus trakama nastavio je u istoj brzini kao prethodnik, da bi polako, natenane, smanjivao tempo i maštovitim laganim melodijama privodio set kraju, čineći poslednjih pola sata jednim od najsporijih koje sam doživeo na rejvu. Ljudi oko mene pratili su melodije laganim đuskanjem i sviranjem po zamišljenim klavijaturama u vazduhu, što je samo jedan od pokazatelja koliko ih je lepo vozio izraelski DJ i producent. Bilo je i onih koje su kiša i neminovno velika količina blata dotukli, pa se stejdž počeo prazniti već na polovini Gerberovog nastupa, što on svakako nije zaslužio, sudeći po reakciji ostatka publike koja ga je ovacijama ispratila, kada je stavio tačku na kraju svog lepog melodičnog ušuškavanja mase.
Jutro puno oblaka se naziralo kada se na binu popeo dugo čekani Džejmi Džons. Kako je bio jedan od retkih koji je imao čak tri sata na raspolaganju, zbog pomeranja nastupa Martinez braće za sutradan, čitavih prvih sat vremena seta je posvetio vraćanju energije i muzike na nivo dubokog hausa koji je svima bio potreban, a koji je Džejmiju prirodno odgovarao. Lično sam mišljenja da je Gerber previše nisko zatvorio svoj set, imajući u vidu da nije poslednji izvođač na pozornici, ali je srećom Džejmi imao taj sat duže. Kada je sat na bini pokazao početak 6 časa izjutra, žurka je ponovo vraćena u normalu. Jaki haus bitovi sa mešanjem delova poznatih pesama, od kojih je najzapaženiji ostao odlično umiksovani Darude – „Sandstorm“ pokazivali svu moć i neverovatnu veštinu Velšanina, koja je bila za svaku pohvalu! On je non-stop bio za pultom, ne dopuštajući ni jednoj sekundi da prođe nekontrolisano i van takta. Masa je na to reagovala očekivano, pozitivnim ovacijama, dizanjem i spuštanjem ruku, konstantno đuskajući u ritmu koji je bio jedinstven za ovog producenta i DJ-a. Par emotivnih pesama u kombinaciji sa svetlim motivima na haus trakama zatvorili su jutro kako dolikuje, i kakvo su svi prisutni zaslužili, boreći se sa nestabilnim terenom i tonama blata do samog kraja. After posle ovoga jednostavno nije bio opcija.
Iako nije nadmašio prvi dan, drugi dan se odupreo neprilikama i ostao na vrlo dobrom nivou. Titulu pobednika su svakako zaslužili posetioci koji su uprkos svim poteškoćama ostali do samog kraja. Bravo!
Autor: Mladen Milutinović
