Lovefest 2019 – Lokacija: Ostrvo ljubavi, Vrnjačka Banja
Poslednji dan festivala se padao u subotu. Vremenski uslovi su se konačno stabilizovali. Program je neplanirano unapređen pomeranjem nastupa Martinez braće sa drugog na treći dan zbog nemogućnosti da im avion sleti u planirano vreme, pa je time ostvaren dogovor za zajednički nastup (back to back – b2b) sa Markom Karolom. Imajući u vidu sve navedeno, očekivanja da će treći dan nadmašiti prethodna dva po posećenosti i kvalitetu bila su sasvim opravdana, kako od strane organizatora, tako i od vernih uživalaca elektronske muzike.
Krenuo sam mnogo ranije nego prethodnih dana kako bih izbegao gužve na ulazu, međutim, gužvi nije bilo. Blato se sasušilo, ponovo je posuta slama, ali su stejdževi i dalje odavali utisak da je organizator mogao uraditi mnogo bolji posao po pitanju saniranja posledica jučerašnje oluje i kiše tokom dana. Poređenja radi, četvrtog dana Egzita je bila neverovatna oluja slična ovoj, samo nekoliko sati pre početka programa, ali je brzom reakcijom i organizacijom blato u tolikoj meri sanirano da se nije ni osetilo.
Kako sam prolazio pored stejdževa, radovala me je činjenica da su svi bili ispunjeni velikim brojem fanova. Slična situacija me je dočekala i na Vatrenom, gde se već dovoljan broj ljudi nalazio da bi se veče moglo nazvati uspešnim. Super pozitivna atmosfera i dobra energija među ljudima se jednostavno mogla osetiti.
Čekao se početak misterioznog trija Italodžonson, koji su specifični po tome da svoje identitete ne stavljaju u prvi plan, želeći time da pokažu da je mnogo važnije od njih samih muzika koju stvaraju i puštaju, i da im je mnogo važnije da ljudi uživaju u njihovoj predstavi, a ne da njihova lica budu na naslovnicima različitih časopisa. Gruvali su jako i visoko, što je masu lako teralo na đuskanje. Odličan nastup i odličan početak večeri. Lično se nisam puno prepuštao vožnji jer sam se štedeo za sledeći nastup po planu i programu na Vatrenom stejdžu.
Nastup Džozefa Kaprijatija mi je lično bio jedan od najiščekivanijih za ovogodišnje izdanje festivala, pošto je mene i ekipu prošle godine na Egzitu razbio na komade svojim jakim i ludačkim mračnim tehno setom , ostavljajući nas u čudu, spuštenih vilica do zemlje. Ovog puta Kaprijati je doneo mešavinu tehna i hausa svetlijih melodija, sjajno miksujući trake sa brzim tempom, i suptilno im dodajući, skoro neprimetno, primese melodičnog fanki zvuka. Majstorski odabir traka, majstorsko miksovanje, i majstorsko prepoznavanje energije mase držalo nas je sve vreme visoko. Među poznatijim mogle su se čuti „Lana Tale – Under Hypnosis“, „GruuvElements – Buscando tu“ i „Oscar L – Unique vs. Groove Boys“. Ni sam Kaprijati nije krio koliko je oduševljen nastalom situacijom – osmeh mu nije silazio sa lica. Masa je skakala, đuskala, ne štedeći ovacije i pohvale, razmenjujući oduševljene poglede i podizanjem ruku na gore koje je pratilo „Da li je ovo realno, ljudi? Kakav je on bog muzike!“. Delio sam mišljenje i energiju mase, gospodin za pultom je došao na Lovefest da objasni neke stvari i da zada domaći zadatak mnogim izvođačima koji će tek nastupati na festivalima u Srbiji. Ovaj nastup ostaje upisan kao hajlajt festivala, rame uz rame sa Sanđulijanovim od prvog dana. Kasnije sam pronašao informaciju koja je potvrdila Kaprijatijevo oduševljenje na bini, gde je između ostalog obećao da će se potruditi da što pre ponovo dođe u Srbiji. Da, molim!
Vatromet, vatra i rakete, uz planiranu koreografiju sa zastavama i upaljenim bakljama na različitim mestima na stejdžu, najavio je početak nastupa Braća Martinez i Marka Karole u b2b formi, što je dočekano velikim oduševljenjem i erupcijom ovacija mase ispred bine, kojoj je tek prestojalo mnogo kvalitetnog đuskanja. Kako je Marko Karola proglašen Kraljem Ibice, a Martinez braća se „pretplatila“ na žurke na najpoznatijem španskom ostrvu, zvuk melodičnog tehna i hausa, u kombinaciji sa trakama koje imaju dosta vokalnih deonica svetlih boja koje su podsećale na more, nije bilo dileme da će Ostrvo ljubavi na tri sata postati baš to što smo čekali – Ibica! Sunce se naziralo kako se jutro polako približavalo, a masa je đuskala i đuskala, dižući ruke ka suncu, širokih osmeha i srca punog radosti, prativši ogromnu pozitivnu energiju koju je ovaj trio šmekerski širio pomoću zvučnika. Da su sva trojica uživali koliko i njihova publika pokazalo je to što su svoj nastup produžili uprkos upozorenjima čoveka iz organizacije koji je jedva uspeo da ih namoli da stanu sa žurkom. Niko ni od prisutnih nije želelo da bude kraj žurke, ali je on ipak došao sa konačnim tonom, pa su Karolu i braću Martinez brojni neumorni fanovi ispratili najdužim aplauzom na ovogodišnjem izdanju festivala, zahvalivši im se time na poklonu koji je došao u vidu pola sata produžene žurke.
Nisam želeo da ovo bude kraj večeri, pa sam zajedno sa masom ljudi koračao ka Enerdžiju na poslednji after za ovu godinu. Ste jdž je bio prepun nasmejanih i srećnih ljudi, koji su cirkali pivo, pričali, igrali lagano i smejali se dok je iskusni Joe Clausel vrteo lagane fanki bitove stare škole. Imao je jako puno energije i sa jako puno ljubavi se posvetio odabiru i miskovanju traka, koje su tu ljubav prenele i na nas koji smo ostali do samog kraja, pružajući nam savršen kraj za ova tri prelepa dana u Vrnjačkoj Banji.
ZAKLJUČAK
Festival je za mene i ljude sa kojima sam provodio vreme ove godine i te kako uspeo. Organizacija festivala i programa, ujedno i kvalitet produkcije bili su na najvišem mogućem nivou, osim već pomenutog povremenog komešanja zvukova između bina. Posećenost je bila odlična ali se ni u jednom trenutku nije pretvorila u nepodnošljivu gužvu – svuda je bilo mesta da se ljudi kreću, đuskaju, odmaraju, bilo je dovoljno štandova za kupovinu i više nego dovoljno toaleta na svakom od stejdževa. Posetioci su takođe bili za svaku pohvalu, čini mi se da nije bilo u skorije vreme toliko pozitivnih rejvera na jednom festivalu.
Jedna od stvari koje bih voleo da vidim kao unapređenje za sledeću godinu jeste svakako bolja reakcija organizatora pri sanaciji terena, ukoliko ponovo bude kiše tokom festivalskih dana. Druga stvar je možda diskutabilna, ali nedostatak bilo kakvog izvora vode za umivanje na festivalu ove veličine i renomea, deluje pohlepno.
Na kraju se ipak mora odati poštovanje i mnoge reči hvale prevagnule su u konačnom utisku o ovogodišnjem izdanju Festivala Ljubavi. Građani Vrnjačke banje i građani cele Srbije dobili su festival, kakav svako od nas može da priušti, i kakav svako od nas definitivno zaslužuje. Vidimo se i sledeće godine!
Autor: Mladen Milutinović
