Izveštaj | Lovefest 2019: (Uvod i Dan 1) – “Nikad bolji početak festivala ljubavi!”

LOVEFEST 2019 – Lokacija: Ostrvo ljubavi, Vrnjačka Banja, datum:  1 – 3. avgust

UVOD

Trinaesti Lovefest, moj treći po redu, doneo je nekoliko promena u odnosu na prošlogodišnje izdanje. Jedna od najvećih bila je vraćanje „Live“ stejdža koji je ukinut prošle godine, a na kome su se održavale rok svirke i rep nastupi, dok je druga bila smanjivanje trajanja festivala sa četiri na tri dana. Te dve odluke su se pokazale kao dobre. Raznolikost i bolje planiranje programa u odnosu na prošlogodišnje izdanje, koje je bilo posvećeno samo elektronskoj muzici, privukli su od početka veći broj posetilaca zbog šireg auditorijuma koje su pokrivali. Takođe, program na „Live“ stejdžu je počinjao mnogo ranije i završavao se tik pred hedlajnere na ostalima, što je omogućilo većini posetilaca da posle završetka programa na tom stejdžu nastavak zabave potraže na jednom od tri namenjenih različitim žanrovima elektronske muzike. Time fokus festivala nije ostao uskraćen za broj posetilaca, već je dobio na tome, što je nadam se pokazalo organizatoru da prošlogodišnji eksperiment (izbacivanje „Live“ stejdža) nije uspeo.

STEJDŽEVI

Fokus festivala – elektronska muzika – ove godine je bila raspoređena na četiri stejdža unutar Ostrva ljubavi, dok je peti bio lokacijski i programski izdvojen od ostalih.

„Fire“ je nepromenjeno ostao glavna pozornica festivala. Okružen viskom metalnim platformama koje su predstavljale VIP zonu, a smešten pri kraju brdašceta u centru parka, od kojeg su u delu ispred bine napravljene stepenice od zemlje u nekoliko nivoa, velikom broju posetilaca je omogućen direktan pogled na DJ-a i binu. Bina je ove godine stvarno bila ogromna i opravdala titulu najveće bine napravljene u Srbiji. Minimalističko ukrašavanje širokim obojenim platnima postavljenim pod uglom u cik-cak, ukombinovana sa tri velika led ekrana na kojima su se smenjivali raznoliki vizuali i imena izvođača i povremenom vatrom koja je kuljala iz topova na vrhu  dali su jedinstven vizuelni doživljaj. Najviše mi se dopao baš taj minimalizam, bina je bila tako jednostavna, a tako moćno napravljena. Takođe, u ključnim momentima bi se pojavio vatromet, a proletela bi i po koja raketa.

„Energy“ je ostao na istom mestu, u levom delu parka unutar šumice, čije su krošnje pružale preko potrebnu hladovinu u jutranjim časovima. Sama bina je napravljena u skladu sa tim i sastojala se od drvenih daski ukrašenih zelenilom, što se savršeno uklapalo uz lokaciju stejdža i činiloga još magičnijim. „99“ se takođe nalazio na istom mestu, desno od Fire stejdža, a ostao je specifičan po tome što se nalazi unutar drvene kocke u kojoj može stati tačno 99 ljudi, predstavljajući time najmanji stejdž na svetu. „Live“ je zamenjen prošlogodišnjem „Blow“ stejdžom, u ravnom delu parka, vrativši se time na mesto koje mu zasluženo pripada. „H20“je bio prestonica dnevnih žurki na gradskom bazenu, pa se za njega i posebno kupovala ulaznica.

Zvuk je na svakom od stejdževa bio vrhunski, dovoljne jačine i savršenog kvaliteta, pa je audio-vizuelna produkcija zaslužila svaku pohvalu. Jedina zamerka bila bi povremeno komešanje zvukova, koje nije kvarilo generalni utisak o nastupima, ali bi organizator svakako mogao razmisliti o načinu da bolje izoluje zvuk, pogotovo između Fire i 99 stejdža, jer je preko potrebna tišina, koja je bitan element na nastupima izvođača elektronske muzike, povremeno kvarena gruvanjem sa potonjeg.

Na glavnoj pozornici sam proveo najviše vremena, svakog dana od ponoći do osam ujutru, nadovezujući se na  aftere u energičnoj šumi. Nezasluženo, ostale stejdževe nisam posetio, ali kako fizički nije bilo moguće ispratiti ceo program, odlučio sam da se moj fokus za ovu godinu podudara sa fokusom festivala.

DAN 1

Dok sam žurno zaobilazio ljude koji su pokušavali da što pre kupe tokene i ostale zanimacije, kako bi kao i ja stigli na početak jednog od najiščekivanijih nastupa prvog dana, Ilija Đoković, mlada nada Srbije i zvezda u usponu, privodio je svoj tehno set kraju. Dok je masa ljudi još uvek pristizala u velikom broju i gurkala se sa onima koji su već bili tu, Ilija je pravio odličnu uvertiru za ono što sledi i pokazao da nije slučajno što je baš on odabran da otvori dva najveća festivala u Srbiji, i to u istoj godini! Kao sve veći miljenik publike ispraćen je ovacijama i aplauzom. Povukao se sa bine naklonom, a pult je bio spreman za maga melodičnog tehna – Enrika Sanđulijana. 

Tačno u ponoć italijanski producent i DJ pušta prvu traku, brzu i jaku, koja zajedno sa vatrometom i vatrama iz topova stvara erupciju ushićenja i euforije u istoj sekundi. Festival ljubavi je zvanično mogao da počne! Enriko je sve vreme držao visok ritam, kombinujući prepoznatljive mračne melodije sa jakim tehno bitovima, vozeći nas skoro sve vreme visoko, ne dopuštajući nam ni pauzu za cigaretu. Ljudi su još uvek pristizali u prvom delu seta, ali su se oko jedinice konačno svi sjatili i dupke ispunili prostor Vatrenog stejdža, koji je goreo od oduševljenja. Enriko je to prepoznao i karakterističnim pokretima rukama ispratio masu, koju je dodatno poslao u svemir hitovima „Moon Rocks“, „Symbiosis“, „Missile“, i možda najpoznatijim hitom „Hidden T“. Dva sata seta bilo ni blizu nije dovoljno za ovakav doživljaj. Drugi sat seta, kada su svi pristigli i više nije bilo gurkanja u masi, uz Enrikovu moćnu energiju, najiskrenije bih mogao proglasiti kao (svojih) najboljih sat vremena ikada na rejvu. Otuda je potekla i jedina kritika organizatoru što se tiče satnice, staviti ovakav set na početku prvog dana, koji je pri tom radni dan, bilo je neopravdano isforsirano. Razumem želju organizatora da festival napuni od samog početka, ali većina posetilaca je radila tog dana i krenula tek popodne za Vrnjačku Banju, koja nije baš blizu, čime im je veoma malo vremena ostavljeno da se smeste, odmore i pripreme za prvi festivalski dan. No, ostaje nada da će Sanđulijano ponovo doći u Srbiju i dobiti termin hedlajnera, koji je ovim božanstvenim nastupom i te kako zaslužio.

Posle ovakvog početka već se znalo da će ovaj Lovefest biti jedno neverovatno iskustvo. Scenu je preuzeo Rodhad, tehno DJ iz Berlina, koji je pred sobom imao veliki zadatak – da nas održi na istoj visini gde nas je Enriko ostavio. Kreuno je jako od početka, smanjivajući melodičnost i povećavajući tempo na početku, da bi kasnije u toku seta vraćao mračne melodije po kojima je poznat, uz nešto sporije bitove. Energično i aktivno đuskanje se nastavilo, sa malo manje euforije i malo više brzine u igranju. Privodeći set kraju, bez većih uspona i padova u energiji, i dobrim miskovanjem, zaslužio je vrlo dobru ocenu. (Možda grešim dušu, ali stvarno je bilo mnogo teško nadmašiti euforuju koju smo svi ovde prisutni osetili tokom nastupa prethodnog izvođača)

Nakon Nemca na scenu je izašao Joris Voorn, omladinac iz Danske, koji je nastavio tamo gde je Rodhad stao, takođe kombinujući mračne melodije sa brzim tehno bitovima, mada na tišem nivou nego što se očekivalo. Ipak moj lično osećaj opovrgavala je masa koja je neumorno đuskala, sada već u dosta laganijem ritmu nego u prethodna četiri sata. Iako sam očekivao još jačine i brzine, Joris je igrao svoju igru, dobro držeći ritam na početku, spuštajući nas kako se set privodio kraju na nivo laganog tehna, ali odmornog i zadovoljnog stanja duha. Od zapaženijih hitnova čuo se „Infinity“ od Pig & Dan dvojca. Pročulo se između redova da je njegov set trebalo da zameni mesta sa Enrikovim i da bi tako satnica bila savršena. Još jedan vrlo dobar nastup ostaje upisan u ovoj divnoj večeri, kao i išćekivanje novog.

Mnogi su dopunili stejdž pre samog  početka velikog Riči Hotina, dok je deo publike otišao kućama u prvim jutarnjim časovima. Shvatio sam da su na stejdž pristigli njegovi najveći fanovi, noseći majice sa Ričijevim likom. Sunce se pojavilo na sada već vedrom nebu obećavajući još jedno nezaboravno jutro, u kombinaciji sa Ričijevim tehno setom, koji je uglavnom vukao na staru školu. Osmesi u masi nisu jenjavali, mada je umor bio primetan. Riči nije dozvolio da se masa opusti, vraćajući tempo i brzinu na nivo sa početka večeri, uz lepe melodije koje su se odlično uklapale uz atmosferu. Riči nas je podigao i đuskanje do samog kraja nije bio problem. Neki od najprepoznatljivijih traka koje je umiksovao su bile „Polarize“ i „Lost on you“ od Bart Skils & Weska dvojca, kao i „Bipolar Disorder“ – Kaiserdisco. Mnogi komentari oko mene su ostavljeni za hvalospeve njegovog seta. Bačene su i dve majce na binu, koje je Riči potpisao i usrećio najvernije fanove. Odlična ocena za kraj prvog dana na Vatrenom, i jutro kakvo se samo na Lovefestu može dočekati.

Pošto sam želeo još od ove divne večeri (jutra), uputio sam se na „Energy“ stejdž, kako bih ispratio after Seta Trokslera. Za razliku od ostalih, Seta sam već imao prilike da čujem na prošlogodišnjem izdanju, kada je nestvarno i prelepo zatvorio Vatreni stejdž, izmamivši suze radosnice većine prisutnih. Ovog puta je njegov set bio nešto malo drugačiji, sa trakama koje su se idealno uklopile u već gore pomenutu postavku stejdža, pa je magija i lagano uživanje nastavljeno čak do desetke. Lagani haus koji je Troksler nudio ostavio je sve prisutne zadovoljnim i srećnim. Komentari zahvalnosti i neopisive radosti, zbog toga što je prvi dan ovako uspešno prošao, mogli su se čuti u ćaskanju ljudi oko mene koji su se korak po korak kroz Banju vraćali kućama.

Autor teksta i fotografija: Mladen Milutinović