Šta novo reći posle pet dana partijanja u Tolminu? Deveto izdanje, po rečima Fat Mike-a iz NOFX-a „Najboljeg pank festivala u Evropi“ jednostavno nije moglo ništa da pokvari. O lokaciji je izlišno trošiti reči, o pozitivnoj energiji koja se svuda oseća, takođe. Redosled izlaganja u ovom izveštaju nabacan je iz glave autora, ako i tamo uopšte ima nekog reda.
Od poznatijih bendova posebno ističem nastupe Pennywise, Sick of It All i NOFX. Pennywise…ha, imam osećaj da svake godine dođu, da bi uvek napravili vrhunsku feštu. Verovatno i najbolji nastup na festivalu. Naučili su lekciju od pre dve godine, pa su se pred poslednju pesmu „Bro Hymn“ povukli do bubnjara,a masa je zauzela binu. Baklje, šutke, Fat Mike gostuje na basu i stage diving na bini, totalni haos, ali su ovog puta odsvirali pesmu do kraja. Odma posle njih, binu su rasturili Sick of It All. Svirali su neke pesme sa najnovijeg albuma Wake The Sleepeng Dragon! čiju recenziju možete pročitati ovde (LINK), kao i stvari iz cele karijere benda. Pevač Lou se čak u jednom momentu spustio u publiku sa mikrofonom odakle je pevao, okružen fanovima. I njihov nastup se završio sa masom ljudi na bini i špalirom obezbeđenja ispred samog bubnjara i pojačala. Treba istaći da su totalno nezahvalan zadatak posle ova dva benda imali Less Than Jake, međutim, iako je publika bila već emocionalno i fizički ispražnjena, uspeli su da održe nivo i naprave solidnu ska/punk žurku. NOFX, siguro najveće zvezde ove godine, opravdaše taj epitet, sa malom zadrškom. Kapiram da je to deo njihovog show-a, ali toliko priče između pesama je ipak preterano. Kaže jedan moj drugar kako dobiješ i svirku i stand up u jednom, ali od 70 minuta nastupa, bar 20 minuta priče (ako ne i više) je preterivanje.Za zastavu duginih boja Fat Mike reče da to nije gej zastava, već zastava Hrvatske, pa sprdnja sa likom koji je nosio hipi majicu koju su uzeli na binu da je spale, ostalo zaboravih. Kad su svirali, bilo je savršeno. Stickin’ In My EyE, Bob, The Moron Brothers, Don’t call me white i ostali hitovi su zvučali perfektno, ništa drugo se i ne očekuje od benda koji svira u istom sastavu 20 i kusur godina. NOFX su inače, došli dan ranije u Tolmin, išli su na rafting Sočom, svirke u sredu su ispratili sa bine, za poštovanje.
Od ostalih pominjem…Propagandhi, brzi i tehnički savršeni. Odlični i usudiću se reći, kultni Descendents, solidni Good Riddance i nekako klasično prosečni Ignite. Iako je bilo skeptičnih po pitanju nastupa Booze&Glory zbog nekih novijih pesama i skretanja sa puta prvobitnog žanra, oni su odlično odsvirali set, sa bakljama i šutkama u publici, mada je primetno da su za nijansu omekšali. Not on Tour su odličan primer kako bend sa manjeg, beach stage-a, u roku od par godina, može napredovati i skupiti zavidan broj fanova na glavnoj bini. Sa pomenutog beach stage-a, u moru istih ili sličnih bendova izdvojiću londonski bend Call Me Malcolm. Takođe, zapamtite njihove sugrađane Buster Shuffle koji su raspametili publiku na main stage-u, poslušajte ih obavezno.
Posebno mesto u ovom izveštaju, a i u mom srcu ima bend Cigar. Momci koji su objavili jedan jedini album, 1999.godine, nisu dugo bili aktivni, a na Punk rock Holiday-u su objasnili neke stvari. Toliko brzi da vas puknu adrenalinom, toliko tvrdi da ne možete reći kako su pozeraj, idealna kombinacija brzine, energije i čvrstine. Bubnjar je neviđen car, bina pod njim se tresla i raspadala, za mene lično Cigar-svirka broj 1.
I sad, posle par dana, kad sa sebe sperete pivo i znoj (svoj i tuđi)…šta ostaje? Ostaje neverovatan osećaj zadovoljstva i glas u glavi koji vam govori…Hoću još! Idem opet!
Autor: Mladen Kurilj Foto: Mateja Dimitrijević
Fotogaleriju sa svih pet dana festivala možete pogledati ovdje.
You must be logged in to post a comment.