Zoster se vratio u Beograd! Posle jednočasovnog nastupa na ovogodišnjem Beerfestu, što nije ni blizu bilo dovoljno da ovaj petočlani sastav pokaže svu svoju moć, fanovi su konačno dobili punokrvni koncert, organizovan unutar zidina nekadašnje čuvene pivare – danas poznatije kao SubBeerni centar.
- Koncert: ZOSTER (19. oktobar 2019.)
- Lokacija: SubBeerni centar, Beograd
- Organizacija: SubBeerni centar / Odličan hrčak
- Posećenost: 1000 fanova
Pola sata pred početak koncerta uski duguljasti prostor već je bio dupke ispunjen, a u atmosferi se moglo osetiti jako kucanje uzavrelih srca fanova, koji su konačno dobili priliku da budu jedan na jedan sa bendom. Bez ikakve potrebe za predgrupama i uvodom, sat je lagano otkucavao desetku, svetla su se prigušila, a magija je mogla da počne. Jedna stvar mi je odmah izmamila ogroman osmeh na lice – odavno nisam osetio ovoliku ushićenost i uzbuđenost fanova na koncertu nekog benda iz regiona. Ljudi oko mene su delovali kao zapete puške, spremni da u istom trenu zapevaju u glas sa prvim stihovima. I tako i bi!
Bend je započeo nastup laganim uvodom, a publika je na prvo okidanje rifa gitare dočekala bend glasnim ovacijama. Kada se konačno i Mario pojavio na bini i zapevao „Gavrilo“ ovacije su nadjačale i njegovo pevanje. Kažem vam ljudi, ne sećam se kada sam poslednji put video ovoliko željne fanove! Uvodni deo nadovezan je sa „Sve čega nema“ i „A gdje sam bio ja“, a jedino su se te prve tri kompozicije mogle čuti potpuno. Da ne budem shvaćen pogrešno, ozvučenje je bilo odlično, sa čistim tonovima i dovoljnom jačinom svih instrumenata, ali je publika toliko glasno pevala stihove zajedno sa Mariom, da ga je u narednim pesmama često i potpuno nadjačavala.
Klavijaturista Adis, gitarista Atila, Nikola basista, Goran na bubnjevima i neponovljivi Mario delovali su pomalo ukočeno na samom tom početku, očigledno zatečeni ovakvim dočekom. Međutim, brzo je usledilo probijanja leda, Nikola je započeo ritam, ostali su nastavili, a hit „Sve u svoje vreme“ postavlja okosnicu energije koja će nas pratiti do samog kraja. Gromoglasne ovacije odzvanjale su zidinama SubBeernog centra, a pevanje svakog stiha u glas, đuskanje, podizanje ruku, skakanje, grljenje, radost, uzbuđenost, sreća, i sve najlepše stvari koje možete videti na koncertu omiljenog benda ispratile su svaki ton i svaki stih koji nam je bend s(er)virao. Mario je atmosferi dolevao dodatnu dozu magije, svojim jedinstvenim i neobičnim pokretima, uz šmekersko pušenje cigarete na pola usta. Moja omiljena „Imači kada“ je ispraćena u istom maniru, a glas sam izgubio već negde na pola pesme. „Brod koji tone“ i „Policija“ držale su nam ruke sve vreme u vis, a „Banana Stejt“ i „Utopija“ izmamile osmehe na lica i podarile nam radost koju smo očekivali dolaskom na ovaj nastup. Opet pevanje u glas uz „Ko je jamio“, pa skakanje na „Izbeglica“, pa opšte narodno veselje dok je bend svirao „Bezbolnim palicama“. Produžene instrumentalne deonice između drugog i trećeg refrena kod većine pesama je pružao glasnim žicama potreban predah, ali i priliku da ukopčam da je bend večeras zvučao izuzetno uvežbano i albumski tačno. Magija klavijatura mi je ostala urezana u ušima i dva dana posle koncerta.
Došlo je vreme epilog koncerta, a najslušanija „Volio sam te“ naterala je sve prisutne na aktivno đuskanje. Usledilo je „Vreme će doći“ , pa odmaranje na sporijoj „Na kamenu“, a kao poslednja u glavnom delu izabrana je „Američki film“. Bend se povukao sa bine, ali je svima bilo jasno da će ovakva publika bez mnogo truda vratiti Zoster na bis. On je neočekivano započet najsporijom pesmom „Plačeš“ koja je stvorila melaholičnu atmosferu. Imao sam utisak da je i njima i fanovima bilo žao što moraju da privedu koncert kraju. Ipak „Majka Jamajka“ vraća radost u petu brzinu, a snažna poruka za kraj ostavljena je pesmom koja možda i najbolje opisuje Zoster – „Budi svoj“.
Radost i sreća nisu jenjavali, a u razgovoru između fanova oko mene se nije krilo oduševljenje, kome su pečat istine davale istrošene glasne žice. Biću slobodan da kažem da je ovo najuspešniji koncert Zostera u Srbiji, što se moglo potvrditi i na njihovim licima pred sam kraj ovog vrhunskog i majstorsko izvedenog nastupa. Nadam se da će ova noć, koja će dugo odzvanjati zidinama nekadašnje pivare, lansirati bend na pozornicu nekog od najvećih festivala u regionu sledeće godine.
JOŠ JEDNO ISKUSTVO...
Sinergija publike i benda na bini je nešto što se podrazumeva, a ponekad čak i precenjuje, ali uopšte nije sveprisutna. U subotu u Subbeernom centru, Zoster i publika imali su neraskidivu vezu koja je bila i više nego očigledna. Svako ko se našao u masi lako je mogao da zaključi da su baš svi tu došli ciljano i sa velikom ljubavlju proveli dva sata deleći jedan poseban produžen trenutak sa momcima na bini.
Od prvog trenutka kada je Mario izašao pred nasmejana lica i podignute ruke delovalo je da smo svi stari znanci i dugogodišnji prijatelji. Nije bilo potrebe za uvodom i formalnim objašnjavanjem istorije benda i njihovih pesama, sve to kao da se već podrazumevalo. Kao kada na rođendanu sretnete rođaka, ali ne onog sa kim održavate odnose reda radi i niste ni sigurni kako se zove, već onog kog vam je uvek izuzetno drago da vidite i krivo vam je što se to ne dešava češće.
Setlista je mogla da bude bilo kakva, to na atmosferu ne bi uticalo negativno ni u jednom smislu, samo bi se smenjivali intenzitet oduševljenja i horsko vikanje, a tako je i bilo. Neki su ostali bez glasa, neki i bez piva u jednom trenutku, ali svi su izašli bogatiji za jedan vrhunski nastup i fenomenalno druženje.
Filip Milosavljević
Autor: Mladen Milutinović Foto: Jana Stanković
You must be logged in to post a comment.