“Dugo se čekalo na vinilno izdanje ovog albuma za “Mascom”, tako da kad se konačno to i dogodilo, osetio sam se poput Đepeta u trenutku finalizacije Pinokija,” kaže Koja, frontmen “Discipline kičme” povodom izlaska vinilnog izdanja albuma “Opet.”
Tim povodom poznati muzičar otkriva za “Blic” šta je pomislio kada je uzeo u ruke prvi primerak svoje dvostruke LP ploče.
– Dugo se čekalo na vinilno izdanje ovog albuma za “Mascom”, tako da kad se konačno to i dogodilo, osetio sam se poput Đepeta u trenutku finalizacije Pinokija. Raspored pesama je prilagođen limitiranom trajanju vinilnih strana, napravljena su neka pretumbavanja, pa je zanimljivo čuti album i u tom obliku. Takođe je fino kad CD image postane duplo veći, a dodatno sam se obradovao unutrašnjim crnim papirnim kesama u kojima su ploče, to je nešto čega ranije nije bilo u vinilnim jugoslovenskim izdanjima.
Gramofoni i ploče se ponovo vraćaju u modu, a kada će se buka vratiti u modu?
– Buka je sve vreme u modi, bar što se nas i naše publike tiče.
Šta bi danas bilo uznemiravanje mejnstrima?
– S obzirom na to kakav je današnji mejnstrim, samo postojanje Discipline kičme je već velika provokacija uhu i oku prosečnog konzumenta popularne muzike, koja nikad nije bila besmislenija.
Zašto nam, hteli mi to ili ne, život određuje politika?
– Pa kako možemo videti, to je i svetski trend, politika, rijaliti šou i sport su sadržaji kojima se narod besomučno obasipa sa medija, gde potonja dva služe da bi se ublažilo pogubno dejstvo političkih poteza. A muzika je sada samo jedna od mnoštva aplikacija na mobilnom telefonu. Srećom, ima nekih koji se svemu tome odupiru. Nadamo se većem broju istih.
Kakva je situacija po pitanju egzistencije rok muzičara?
– Situacija nije laka za grupe nastale u postjugoslovenskom periodu, dok se one odranije koje imaju tragove po bivšoj domovini nekako dovijaju i drže koncerte. Prodaja nosača zvuka je desetkovana, živi nastupi su sve što preostaje. Ovde nikad nije bilo ozbiljne muzičke industrije, ograničene veličinom prostora na kojem se deluje i bez upliva na evropsko ili svetsko tržište, a danas smo tek limitirani ovim malim državicama.
Deo tvoje karijere je obeležila londonska faza. Da li bi sa današnjeg stanovišta više voleo da je to ipak bila njujorška faza?
– Sve se desilo kako je i trebalo da se desi, ionako je pomenuta faza bila isforsirana nemilim događajima u bivšoj domovini. Stoga, nemam nikakav žal za ovim ili onim, naknadna pamet je samo naknadna pamet. Sigurno bi sve drugačije zazvučalo, poprimilo uticaje ulice i sredine u kojoj bi bend funkcionisao.
Danas živimo u eri klikova na internetu. Na koje sadržaje najčešće klikćeš?
– Sigurno su to muzički sadržaji, poneki treš film koji sam preskočio ranije… Jutjub je riznica.
Koliko često si zbog iznošenja svojih stavova morao da snosiš posledice? Jedan od primera da si ostao bez procenta od filma “Dečko koji obećava” samo zato što si tvrdio da to nije rokenrol film…
– Ti i takvi stavovi su od tada ustoličeni i realno ne moram više ni da ih iznosim, preskačemo takve situacije, tj. “dižemo čelo i kročimo smelo.”
blic.rs
Huh, album super ali malo je tu prostora na komentarima da se secira. Nego, u vezi unutarnjih omota tih crnih papirnih. Prvo to nije ono pravo nazalost, taj crni omot je ok ako unutra ima onaj suskavi fiksni najlon koji ne moze da se izvadi znaci koji je dio te crne kese, ovako kad je samo papir sa vremenom hoce da se pojavljuju risovi po plocama ako ih puno slusas pa vadis. Drugo, ovo nije prvo ex jugo izdanje. Obojeni Program je 2009 objavio album samo na vinilu ‘Igracke se voze levom rukom’ i taj je imao isti taj crni omot ali unutra sa fiksnim najlonom znaci nije cisti papir. To je ono pravo.