“Na svakom albumu pokušavamo da budemo drugačiji. Sada sam u fazi u kojoj me dotiče prolaznost života, te sa setom gledam na godine iza, na detinjstvo i na vreme koje svakodnevica gazi”, kaže za Danas Milan Petrović, klavijaturista, kompozitor i čelni čovek kvarteta koji se zove njegovim imenom i prezimenom” – Milan Petrović Kvartet.
Autor: Aleksandra Ćuk
Nedavno, u izdanju Metropolis music-a ovaj beogradski instrumentalni sastav je objavio svoj četvrti album pod nazivom “Dates”. On je, kako ukazuje, muzičar, trodimenzionalan, odnosno spakovan u celinu gde se međusobno prožimaju muzika i fotografije i priče na omotu CD-a. On kaže da je ideju za formiranje takvog koncepta dobio otkrićem fotografije puža Željke Dimić, koja krasi omot novog albuma.
“Prelomni momenat u formiranju koncepta je otkriće fotografije Željke Dimić. Njeni radovi su prepuni života, boja i govore sami za sebe. U njima sam brzo pronašao asocijacije na moje teme. Priče na unutrašnjem delu omota zatvorile su krug”, konstatuje Petrović.
*Na ovom albumu ima deset numera i deset datuma. Zašto i znači li to da su nam dani suviše isti te da ih pamtimo najbolje kada nešto stvaramo?
– Prilikom pripreme bilo ih je oko 30. Dani su apsolutno različiti. I kada mislimo da radimo iste stvari, dani se razlikuju po datumu, vremenskim prilikama, udaljenosti od Sunca, osećanjima i raspoloženjima kroz koja prolazimo. U svakodnevnom životu zaboravljamo da vreme polako ali sigurno prolazi i da treba uživati u svakom trenutku. Uvek ćete pamtiti datum rođenja deteta, ali ćete verovatno zaboraviti mnogo drugih koji su proleteli pored vas.
*Koja su osećanja, raspoloženja i događaji uticali na kompozicije na ovom albumu i da li biste neku posebno izdvojili?
– Od osećanja i raspoloženja ima svega – tuge, smeha, sete. A posmatrajući sa stanovišta vremenskih prilika, od mraza do vrućine. Na albumu ima nekoliko tema koje su nastale u januaru i uglavnom su različite. Tu je motiv novi početak, nova bora na licu ili novi god na drvetu. Postoji tema koja je nastala pred Novu godinu koja nosi oduševljenje, jedna prolećna pa dve letnje, jedna pozno jesenja… Od događaja snimanje TV kviza “Zlatni krug” i jedan od prvih festivala na kojima smo nastupili. Ne bih izdvajao nijednu temu posebno. Svaka je deo celine.
*Devedesetih godina prošlog veka su džez klubovi nicali u Beogradu. Kakav je status džeza danas u odnosu na to vreme?
– Klubova ima mnogo i sada. Scena lepo napreduje naročito sa mladim muzičarima koji završavaju akademije u inostranstvu i sa studentima koji stasavaju kod nas. Ima mnogo session-a, svirki, druženja, kvalitetnih ideja. Nisam siguran da sam prava osoba za poređenje ovih perioda zato što sam se devedesetih bavio drugom vrstom muzike. Prema mom mišljenju, džez danas ima svoje mesto i svoju publiku, ali ih treba negovati, kao i prostore gde se svira ova muzika.
*Vi ste dugo bili u Del Arno bendu i sarađivali ste sa Anom Stanić. Šta su vam značila ova iskustva?
– Može se reći da su iskustva iz Del Arno benda presudna za formiranje mog muzičkog stava i pogleda na svet po pitanju koncipiranja živog nastupa i odnosa prema publici. S druge strane, Ana Stanić dobro poznaje značaj medijske prezentacije muzike. Tako sam stečena muzička iskustva dopunio što je lepa osnova, koju svakodnevno nadograđujem.
*Današnja zabavna, pop ili pop rok muzika se znatno razlikuje od one iz osamdesetih. Da li je došlo neke prirodne metamorfoze ovih žanrova ili se oni promovišu pod lažnim identitetom?
– Gledano iz ondašnjeg okvira, kada se slušao Film, EKV, Leb i Sol i druge grupe… Da, mogu da se složim s konstatacijom o lažnom identitetu. Ima kvalitetne muzike ali je treba odvojiti od onoga što se zove pop a nema veze sa tim pravcem.
*Kako reaguje publika na vašu muziku kada u repertoar uvrstite klasike tipa Metalika? Da li obrada takve muzike predstavlja izazov za vas ili je to način da se brže osvoje srca publike?
– Publika voli eksperimente i mislim da im prija nešto drugačije od džez standarda. Kod nas su sve obrade nastale spontano i sviraju se jedino onda kada smo im dali svoj pečat. Nikada nismo kalkulisali sa mišljenjem publike. Bitnije je da obrada zvuči drugačije i naše.
*Da li u Srbiji može da se živi od muzike koju vi svirate?
– Mnogim vašim čitaocima jasno je da ne može, ali, eto, mi se trudimo da to promenimo, pa valjda ćemo jednog dana uspeti. Za sada se mora raditi nešto drugo za plaćanje računa.
*Gde vas publika može čuti u skorije vreme?
– Na festivalu u Somboru 25. jun a 14. avgusta na Main stageu na Nišville Jazz festivalu i tome se posebno radujemo. Imamo Fejsbuk stranicu i tu takođe možete videti kada i gde imamo svirke.
danas.rs
You must be logged in to post a comment.