Nekoliko trenutaka pre nego što se popela na binu na džez festivalu Njuport krajem jula, Nora Džouns je zastala da razmisli o vezama sa tradicijom koju taj festival predstavlja. “Znate, ponekad se osećam kao izgnanik iz džeza”, kazala je. “Ali kad god se nađem u društvu tih ljudi, iz srednje škole, s fakulteta, mojih prvih dana u Njujorku, zbog svih njih se osećam kao deo te porodice.” Džez, ili barem njen skroman pokušaj bavljenja njime, doneo je Nori jedan od najistaknutijih albuma u skorije vreme. “Come Away With Me”, njen album prvenac iz 2002. godine, doneo joj je osam Gremija, uključujući i nagradu za najbolji album godine, a prodao se u više od jedanaest miliona primeraka.
Ona je učila džez klavir i pevanje (i potpisala ugovor sa Blu nout rekordsom) pre nego što se prebacila na folk muziku sa kantri notama i urbanu pop muziku koja je obeležila njena tri uzastopna albuma, od 2004. do 2009. godine, sva tri platinastog sjaja.
Prvi nastup Nore Džouns na džez festivalu Njuport u Rod Ajlandu, najstarijem džez festivalu na svetu i još uvek jednom od najistaknutijih, bio je krcat publikom.
Tom prilikom je javno predstavila i svoj novi album “Day Breaks” koji je vraća u džez vode, ugostivši na njemu istaknute umetnike poput saksofoniste Vejna Šortera i basiste Džona Patitučija. A kada se popela na binu u Njuportu sa još nekoliko muzičara sa albuma, uključujući i bubnjara Brajana Blejda, poruka je bila jasna: umesto da pokuša da napravi veličanstven povratak, ona se vratila svojim muzičkim korenima. Kada je došla do “Flipside”, žestoke nove r'n'b pesme, opalila je refren ali pokazala isto toliko osećanja, blažim tonom, u drugoj strofi:
“I finally know who I'm supposed to be
My mind was locked but I found the key
Hope it don't all slip away from me”
Za nekoliko nedelja, tokom intervjua za ručkom, Džounsova je priznala da ti stihovi oslikavaju njeno trenutno stanje uma. “Veoma sam zadovoljna sobom, što verovatno nisam bila pre nekih deset godina”, kazala je. “Mislim da to dolazi s godinama.” Ona ima 37 godina, a majka je dvoje dece: sina koji je tek prohodao i kćerke od nekoliko meseci. Rekla je da je uživala na džez festivalu Njuport: “Mislila sam da je cela postavka bila poprilično kilava, ali i opuštena i zabavna na pravi način.”
Čini se da Nora naginje ka džezu u trenutku kad se njegov puls može osetiti u velikom broju popularnih pesama: ušuškan u stilu hip-hop umetnika poput Kendrika Lamara i pop megazvezda poput Bijonse; u pratećim bendovima soul veterana poput Dijanđela i Maksvela; u krvi avangardnih producenata elektronske muzike poput Flajing Lotusa; posvuda u nedavnom oproštajnom albumu Dejvida Bouvija.
Ali iskra u albumu “Day Breaks” može se povezati sa jednim trenutkom od pre dve godine u Kenedi centru u Vašingtonu, kada je Džounsova nastupila na koncertu povodom 75-godišnjice njene izdavačke kuće i otpevala “I've Got to See You Again”, senzualnu pesmu Džesija Herisa, sa grupom koja se sastojala od Šortera, Patitučija i Blejda.
“Kada sam počela da razmišljam o stvaranju ‘džez pesme’, najviše sam razmišljala o snimanju sa Vejnom i Brajanom”, ispričala je ona. “Nisam htela da ona bude džez standard. Nadala sam se nečemu veoma ritmičnom, gde bi Vejn lebdeo iznad svega.”
Nije prezala ni od aktuelnosti. Pesma “Flipside” hvata se ukoštac sa društvenim ugnjetavanjem i odbeglom kulturom oružja. Pesma “It's a Wonderful Time for Love” ima veseo ritam ali i stihove koji naginju ka tami.
“Pomislila sam: ceo svet se sada ruši na neki način”, kazala je Džounsova. Kako je nedavno bila na turneji, primetila je da jedna od njenih starijih pesama “My Dear Country” – napisana povodom predsedničkih izbora 2004. godine, ali koja se još više uklapa u 2016. godinu – pogađa žicu. “Bilo je ludo”, kaže ona. “Ljudi su ludeli.”
Ove jeseni, Nora će biti na turneji u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Evropi.
Uz malo sreće, na turneji će izvoditi i istaknutu obradu jedne pesme Nila Janga koju je stavila na “Day Breaks” – duboko osećajnu “Don't Be Denied”, iz 1973. godine. Njeni stihovi su autobiografski sirovi, a kako bi se poistovetila s njima, ona je promenila lice iz prvog u treće, iz “ja” u “ona”. Njegov “Vinipeg” takođe postaje njen “Enkoridž”, u skladu sa njenom pričom iz detinjstva, koja, između ostalog, govori i o putovanju sa majkom iz Teksasa na Aljasku i nazad. (Njen otac, Ravi Šankar, virtuoz na indijskom sitaru, bio je bleda prisutnost u njenom životu.)
Ova pesma govori o gorkoj zabludi i mudrosti koja se teško stiče i koja baca sumnju na značenje komercijalnog uspeha. Refren se u celosti sastoji od reči iz naslova: “Don't be denied”, ona ga peva ukupno 19 puta, zbog čega on zvuči i kao ohrabrenje i kao borbeni poklič.
nedeljnik.rs