Outhide festival se četvrtu godinu zaredom održao unutar park šume Kraljevica nadomak Zaječara, koja je generacijama unazad omiljeno mesto Zaječaraca za provod i druženje, pa je samim tim i logičan izbor organizatora da se ove godine odluči za istu lokaciju. Konceptualno zamišljen kao festival koji ima cilj da unapredi kulturnu scenu i proširi turističku ponudu grada, i ove godine su pre samog festivala, u toku radne nedelje održane brojne svirke, izložbe, panel diskusije, radionice, promocije knjiga, uređivanja gradskih površina grafitima, Outhide festić za mališane, i mnogi drugi prateći sadržaji. Tema festivala bila je Bapske priče, koja aludira na mističnost i magiju, i po kome je Istočna Srbija poznata. Bapske priče uslovile su i ukrašavanje prostora u tom maniru, heklani miljei koji su visili preko starih televizora raspoređenih po čitavom prostoru, traktori, zečevi sa crvenim očima koje su svetlele u mraku, crvene i halogene lampe koje su osvetljavale putanje između stejdževa. Vizuelni identitet prostora bio je prisutan svuda i zaslužuje svaku pohvalu.
Glavni muzički program bio je zakazan za petak i subotu i podeljen na tri stejdža koji su bili raspoređeni unutar samog srca Kraljevice. „Alt“ stedjž se nalazio na ulazu i predstavljao je mesto za izvođače alternativne muzike, a ove godine bio je fokusiran na rok i hip-hop izvođače. „Tsaheylu“ stejdž se nalazio ispred Vešala, spomenika palim borcima u drugom svetskom ratu i jednog od simbola grada, na kome su bili zakazani nastupi DJ-eva elektronske muzike (rejv kultura). Treći, pomalo sakriven unutar šume, nalazio se „Zalet“ stedjž, koji je konceptualno bio zamišljen kao kombinacija svih ostalih žanrova moderne muzike koje dva najveća stejdža nisu pokrivala. Celokupna satnica programa je bila naklonjena posetiocima koji su hteli da isprate sve hedlajnere festivala sa svih stejdževa, bez obzira što se žanrovski razlikuju, što je uslovilo velike migracije publike sa jednog na drugi stejdž. Sa jedne strane to se pokazalo kao dobra stvar, jer je neko ko nije usko žanrovski opredeljen mogao da isprati sve zvezde večeri, dok se sa druge strane pokazalo kao loša, jer je ostavljalo ostalim izvođačima veoma mali broj ljudi u publici.
PETAK 26.7.
Kako to obično biva na festivalima ovog tipa, zbog neodgovorne publike, koja još uvek nije navikla da odlazi na vreme na koncerte (čast izuzecima), program je počeo sa sat i po zakašnjenja.
Čast da otvori muzički program festivala imala je Natalee, mlada bluz-rok umetnica, koji je svoj performans premijerno izvela na ALT stedjžu. Malobrojna publika ju je aplauzom ispratila, zasluženo. Pred njom je tek početak karijere, koju ću rado pratiti, jer je njen glas jednostavno magičan, i ako nastavi ovako sa radom sigurno je čeka lepa budućnost u muzičkoj industriji.
Nakon nje na binu se popeo lokalni mladi rep sastav Kih Džoržda Klintona, koji je kroz dobro uvežbane pesme predstavio svoj rad pred nešto više od pedesetak ljudi. Pohvalno je bilo što se nisu drali u mirkofon, već se svaka izgovorena rima mogla lepo čuti. Naglašavam to jer su rep sastavi koji su obično nastupali na ovim prostorima imali istu boljku koji je ovaj sastav dobrim uvežbavanjem izbegao – dranje u mikrofon i nerazumevanje rima. S tim u vidu bili su dovoljno zanimljivi da privuku dovoljno publike, tako da je prostor konačno počeo da liči na to kao da se održava koncert, a ne tonska proba.
Mala digresija u žanru nagoveštena je postavljanjem bubnja i tonskim podešavanjem mikrofona i gitare za prve zvezde večeri i mlade nade sprskog indi roka – Buč Kesidi. Prostor se ispunio raznolikom publikom, koju su očekivano predvodile mlade i nasmejane devojke. Intro u vidu matrice najavio je da će svirka početi, a dvojac, obučen u trenerke jarkih boja izašao je na binu ispraćen vriskovima iz prvih redova. Započeli su novom pesmom i prvim hitom „Draga“, koja je zainteresovala i publiku koja je iz radoznalosti došla da vidi ko su i šta su Buč Kesidi, iako ih nisu slušali nikada do sada. Početak nije probudio publiku, koja je samo lagano đuskala, izuzimajući omladinke u prvim redovima. Uz jednu novu pesmu „Laž“ i bubnjar Zoran se uključio u pevanje. Prvu polovinu koncerta su i publika i izvođači delovali stegnuto, mada je mladi dvojac delovao dosta uvežbanije i usklađenije nego kada sam ih slušao prvi put u Mikseru pre par godina. Na pola koncerta se konačno pevač Luka obratio sa publici sa „Kako ste ljudi?“ što je bilo ispraćeno blagom ovacijom još uvek ukočene publike, koja je ostala imuna čak i na urlik iz publike „Oženi me!“. Smeh nekolicine, a čudni pogledi većine prisutnih nisu obećavali. Međutim dvojac je zvučao sa svakom sledećom pesmom još uigranije i energičnije, pokreti na bini su pokazivali da se dobro zabavljaju, što je konačno uticalo i na publiku i najavilo bolju atmosferu. Hitovi koji su usledili „Kafe aparat“, „Đuskanje ne pomaže“, a za kraj i hit leta „Nema ljubavi u klubu“ publika je konačno ispratila u maniru festivalske atmosfere. Zadovoljno su delovali izvođači, a sa druge strane konačno probuđena publika, nakon sat i kusur vremena svirke ovog mladog dvojca. Pohvale mladim momcima jer zvuče sve bolje i drže štafetu nekog novog talasa, nekog novog roka, u Srbiji.
Postavljanje DJ pulta i priprema mikrofona i najveći broj ljudi na prostoru ALT stejdža nagoveštavali su nastup hip-hop grupe Who See. Uz nasumičnu matricu i zvuk sirene DJ je pozvao je svoje sunarodnike Dedduh-a i Noyz-a da izađu na binu, što je publika koja je sada već dostigla brojku od hiljadu, ispratila ovacijama i aplauzom. Konačno su svi pristigli ispunjavajući ceo prostor ispred bine i zezanje je moglo da počne. Počinju sa „Nije preša“ naglašavajući da nema pritiska večeras i da se svi opustimo i uživamo u večeri. Ozvučenje, koje je inače bilo sjajno na celom festivalu, pokazalo je pravu veštinu iskusnih repera i DJ-a, gde je uklopljenost matrice sa glasovima bila odlična i mogla se razumeti svaka rima, a basovi su gruvali dovoljno da mrdaju publiku koja je sada već dizala ruke, skakala, pevala refrene zajedno sa Crnogorcima na bini. Ređalo se „Pušti Đaola“, smejanje na „Što piješ kad ti škodi“, blago divljanje na matricu „Pucačina u budvi“, zatim „Prevaspitaj đecu“, gde se prvi put na festivalu moglo čuti horsko pevanje pubilke, a na poziv Noyz-a i Dedduha-a, koji su inače tokom celog koncerta imali odličan odnos i komunikaciju sa publikom. Došli su tu da uživaju i da se zezaju, ali i ozbiljno da repuju, što je publika prepoznala i pratila na svakom koraku. Nastavilo se sa „Poneđeljak“, „Daj ga na gas“, „Regeton montenegro“, novom pesmom „Đedovina“. Publika diže ruke, skače, smeje se, festival dostiže vrhunac atmosfere i ljudi oko mene deluju konačno srećno i radosno. Blaga pauza i fiktivno pozivanje na bis, pošto još nisu sišli sa bine na prepad su bacili najočekivanije „Đe se kupaš“ i „Nemam ti kad“. Uz aplauze svih prisutnih na bini i ovacije dvojac i DJ su se nakon sat i po performansa zahvalili publici sa „Pozovite nas opet i sledeće godine, baš je dobro bilo!“.
Gore-pomenuta migracija odvela je publiku na Tsaheylu stedjž. Premijerni nastup gurpe Kablovi, koji predvodi lokalno veoma voljeni DJ alternativne elektronske muzike MKDSL, u pratnji bubnjara Peđe, ispratilo je najveći broj u jednom trentku ispred neke bine na festivalu sve dok se nastup nije završio. Melodični underground eksperimentalni tehno sa rokanjem bubnjeva u brzom ritmu je najbolje što bih mogao da opišem kako je to zvučalo, iako se lično nisam mogao pronaći u tome, ljudi oko mene su uživali i đuskali, okrenuti ka prelepoj bini sa još lepše ukrašenim Vešalima odmah iza bine. Veče su priveli kraju Felver iz Hrvatske i domaća zvezda u usponu sličnog žanra Ceous, melodičnim progresiv tehno zvucima, noseći najupornije na krilima melodije do ranih jutarnjih časova.
Vraćao sam se na kratko na ALT stedjž da ispratim još nastup Dimitrija Dimitrijevića sa pratećim bendom, a kasnije i lokalnog instrumental rok benda Vacuum, najviše iz radoznalosti da li će biti ljudi posle migracije, i lepo je bilo videti da prostor nije prazan – oko stotinak ljudi uživalo je u njihovoj izvedbi. Takođe sam na kratko obilazio i Zalet stedjž, na kome je uvek išao različit muzički žanr, od d’n’b-a, dub-a, preko melosa sa kombinacijom elektronike, pa čak u jednom trenutku i psihodelik trensa, ali fizički nije bilo moguće ispratiti mnogobrojne izvođače na festivalu, od kojih su neki Spliff, Arxiva, Moyne Savqet, Neki stranac, i već ustaljeni Deterdžentlmen. Stejdž okružen gustom šumom je uvek imao od pedeset do stotinak ljudi koji su aktivno đuskali i uživali, tako da je Zalet stejdž uspešno odigrao ulogu prvog dana Outhide festivala.
SUBOTA 27.7.
Program je drugog dana Outhide festivala kasnio malo manje nego prvog, sa oko sat vremena kašnjenja programa, što se može oprostiti jer je preko dana padala kiša, ali srećom ne previše da bi poremetila održavanje drugog festivalskog dana. Organizator je na blato reagovao bacanjem slame i piljevine, što je za svaku pohvalu, jer se blato nije ni osetilo.
Lokalni bendovi Zašto Kafka? i GMO otvorili su program drugog dana, ali sam stigao tek na kraj potonjeg benda jer sam očekivao mnogo veće kašnjenje programa nego juče, zbog kiše. Ipak stižem da zaključim da je ispred bine bilo malo više ljudi nego prošlog dana u isto vreme, što je nagoveštavalo bolju posetu druge večeri. Pitao sam posetioce koji su bili ispred bine i kažu „Da su oba benda pokidala!“ Ostaje da im verujem na reč.
Na binu su bili spremni da iskoče Zaječarcima dobro poznati gosti iz Ništa, prvi put u ovoj kombinaciji, četiri najpoznatija niška hip-hop umetnika I-Bee, Infamous, Taz, i Naopak, koji je možda i najpoznatiji od ove četvorke, zbog svog rada u Stereo Banani, sa kojom je već tri puta nastupao u Zaječaru. Krenuli su lagano, uz matricu za zezanje i dva pokušaja dogovaranja sa toncem oko jačine mikrofona tokom pesama. U prvom naletu Naopak se istakao odličnom kombinacijom tonaliteta uz matrice, iako se on najviše žalio toncu na jačinu mikrofona, tako da je u jednom trenutku malo ljutito izbacio „Brate, pojačaj me malo, ne čujem sebe, kao da nisam ni repovao“. Međutim svi ti detalji nisu kvarili utisak da je publika lagano uživala u nastupu ove četvorke, iako je bila raštrkana po prostoru, umesto u homogenoj masi kao na dosadašnjim nastupima. Smenjivali su se u raznim kombinacijama sva četvorica, ali je vidno bilo da nisu dugo vremena nastupali zajedno i da je veći deo pesama i njihov raspored bio dogovaran u trenutku. Prvih pola sata nastupa bilo je odlično, sa visokom energijom, jer je takav izbor pesama bio, jake energične matrice sa jakim rimama. Usledio je sporiji deo sa jednosmernim i čini se istovetnim pesmama, što je umorilo publiku, koja je pored sjajne tehničke izvedbe ove četvorke, već počela da se dosađuje. Čini se da je raspored pesama išao u pogrešnom smeru, ali tehnika repovanja, komunikacija sa publikom, zezanje, bili su sasvim na mestu. Ipak su na kraju izvukli situaciju, pao je i dugo čekani hit „Što mi teško u glavu“ na koji se publika podigla, i ispratila četvorku ogromnim ovacijama. Iako je delovalo da se dosađajuju na momente, ovacije i aplauzi nisu pokazali to, tako da sa dozom rezerve ću reći da je nastup Crnogoraca od juče bio dosta bolji i zabavniji.
Nastala je pauza i veći deo publike se homogenizovao u masu od brojke koja je prvi put na festivalu prešla hiljadu. Čekalo se sa uzbuđenjem dok su nameštali intrumente momci iz grupe Svemirko, regionalne indi sint pop rok atrakcije, magičnih tonova i jedinstvene energije. Uz magičnu šumu Kraljevice, sa čak tri sintisajzera, dve gitare, bas i bubanj, nastup nije mogao da omane. Krenuli su jako sa „Miris grada“ gde se već moglo videti da će ovo biti najbolji nastup na Outhide-u. Pevanje, đuskanje, dizanje ruku do neba i nazad, oslobađanje, sreća, radost eksplodirali su međ publikom koja je doprinela neverovatnom osećaju koji Svemirko svojom muzikom stvaraju. Veoma su dobro usvirani i veoma su dobro zvučali, mnogo bolje nego kada sam ih slušao pre samo tri nedelje na Exit-u. Dobro su se zabavljali na bini, uživali u sviranju, publika je to pratila pevanjem, skakanjem, dizanjem ruku i ponovnim pokušajem „Oženi me“, ovog puta malo uspešnije nego prošli put. Definitivno je energija među ljudima bila ona prava, festivalska, gde su svi u publici kao jedno i dele sreću koju im je ovaj bend servirao. Vizuelno bina je pratila savršeno muzičku podlogu, što je takođe na celom festivalu bilo odlično urađeno. Krenuli su hitovi „Žena od Vanilije“ gde je atmosfera dostigla vrhunac i pevanje u glas, a nivo energije se održavao i novim pesmama i hitovima do samog kraja koncerta. Klavijaturista digitalnog sintisajzera se najbolje zabavljao, u jednom trenutku je seckao nokte na bini tokom pesme u kojoj nije bilo uopšte klavijaturnih deonica. Pevač Marko Vuković, i kreator cele magije Svemirka, odlično je komunicirao sa publikom, čak je u jednom trenutku ispričao vic, koji i nije bio nešto smešan, ali je bio toliko vickast i luckast da je publika ipak smehom ispratila i aplaudirala. Zanimljivo je da je ceo koncert umesto patika na nogama imao samo čarape. Sledi hit „Vrati mi se“ i publika se grli, peva naglas, dere se, skače, ljubav se širi i festivalska atmosfera je usijana do maksimuma. Bend je sišao sa bine, ali publika nije želela da migrira ovog puta i snažno je pozivala na bis, koji su momci rado ispratili, vrateći se na binu da odsviraju još „Odgovorni ljubavnik“ i „Vrati mi se još jedan put“. Ogromne ovacije, zahvaljivanje izvođača i duboki naklon publici najavljivali su kraj magije na Kraljievici.
Kralj magije značio je i doslovno vraćanje u realnost. Migracija publike ovog puta išla je u dva smera. Jedan deo, koji je došao samo zbog nastupa Svemirka, je krenuo kućama, a ona druga polovina ka Tsaheylu stejdžu, gde je premijerno nastupao sastav Minilinija.
Minilinija je zvučala odlično i okupila ispred bine oko petsto posetilaca koji su vidno uživali i đuskali uz bitove dobro ukombinovane sa instrumentima i glasom dobro poznatog pevača Dejana Vučetića (Darkwood Dub). U isto vreme su na Alt stedjžu program privodili kraju JAL i Šajzerbiterlemon ispraćeni pažnjom već po malo umorne publike, koja je brojila stotinak duša, dok je nakon nastupa Minilinije usledio energični tehno dvojac Monosaccharide i jedan od najpoznatijih DJ-eva elektronske muzike iz Srbije – Kristijan Molnar. Zalet stejdž bio okupiran sličnom ekipom i brojnošću od juče, slušajući nastupe Baneta, Agosa, Killo Killo-a, a gde je čast da program privede kraju imao najpoznatiji i najvoljeniji lokalni umetnik – Fokus.
Zaključak
Četvrti put sam na Outhide-u i jasno je da festival lagano napreduje iz godine u godinu, pokazujući i dalje ogroman potencijal da postane jedan ozbiljan festival. Vizuelni identitet prostora i bina odavali su lep i magičan šmek, ozvučenje je bilo vrhunsko, bilo je lepo šetati između bina ili samo blejati unutar park šuma Kraljevica. Program je bio šarenolik i moderan, sa mnogim izvođačima koji su prvi put imali prilike da nastupaju u Zaječaru.
Ono što ostavlja gorak ukus u ustima je nedostatak većeg broja posetilaca i nedostatak energije među publikom u pojedinim trenucima, ali mislim da je to problem sa kojima se suočavaju svi festivali u Srbiji, ne računajući one koji se održavaju u Beogradu i Novom Sadu. Možda bi rešenje trebalo tražiti u tome da se cena ulaznica učini pristupačnijom za lokalno stanovništvo, kroz sponzore i podršku grada, koju organizatori Outhide-a svakako zaslužuju. Kada se na to doda i činjenica da nju čine mladi ljudi, koji pružaju poslednji otpor potpunom propadanju kulture u Zaječaru i okolini, festival zaslužuje svaku pohvalu i nadajmo se da će njhova borba neće biti jalova.
Autor: Mladen Milutinović Foto: David Rajković
