Predvodnici novog autorskog izraza na domaćoj muzičkoj sceni Ana Ćurčin s bendom i sastav „Strej dog” prirediće beogradskoj publici specifično koncertno veče u Centru „Sava” 21. oktobra.
Prošlu godinu obeležili su Anin debi album „Sketches of Belonging” i treća ploča Dušana Strajnića Dukata i njegove grupe „Strej dog” – „Come Along Wind”.
Autor: Jelena Koprivica
Saradnja i prijateljstvo Ane i Dukata traje već četiri godine, od trenutka kada su se upoznali na prvom „Amerikana najt festivalu” u Domu omladine, koji je osnovao vođa „Strej doga”.
Pre dve godine ovaj tandem napravio je vokalno-akustični duo, i prokrstario pola Evrope, svirajući po klubovima i kulturnim centrima.
Kako za „Politiku” priča Ana, oboje dele isti muzički ukus i sličan senzibilitet, a za Dukata, ta akustična turneja jedno je od većih iskustava, zahvaljujući kome je porastao kao muzičar:
– U to vreme ovde je nikla potpuno nova muzička scena. To je muzika koja se bazira na kantautorstvu, sa senzibilitetom melanholičnog rokenrola – priča Strajnić, a Ana dodaje kako im je želja da predstojećim koncertom pesme podignu na viši nivo:
– Želja nam je i da naše bendove „upletemo” u tu neku hemiju koju smo stvorili kada smo nas dvoje radili. Ideja je da vidimo dokle možemo da stignemo sa muzikom i da publici priredimo jednu paletu emocija, doživljaja, boja… Nastupi će biti obogaćeni vizuelnim rešenjima Izvanrednog Boba, kako bi se dočarala atmosfera naše muzike – kaže naša sagovornica.
– Neće to biti potpuno odvojeni koncerti Ane i njenog sastava, odnosno „Strej doga” jer ćemo se truditi da se prožimamo sa svojim bendovima, tako da će biti dosta muzičara na bini. Zbog toga smo to nazvali koncertno veče, gde svi, na neki način, nastupamo zajedno. I publika će se naći na mestu koje nije očekivano, s obzirom na to da će sedeti na bini, a ne u gledalištu. Mislim da će rezultat biti nešto specijalno – smatra Strajnić, koji, međutim, ističe da u Beogradu, nažalost, ne postoji koncertna kultura kao takva, gde se ide na svirke kao vid zabave:
– Ljudi će radije da odu u kafić. Ipak, verujem da smo pronašli svoju publiku i postoji nekoliko sala u gradu koje možemo da popunimo. Mnogo je problema, počev od finansijskih do toga da nema dovoljnog broja prostora za svirke, koji su neophodni kako bi se širila scena – priča pevač „Strej doga”, a Ana dodaje da to što je im je Centar „Sava” izašao u susret i to što će RTS snimiti koncert, jesu pozitivni izuzeci.
Oboje se slažu da ne mogu da opstanu ograničavajući se na Srbiju, pa čak ni na region, u kome već imaju publiku jer je to malo tržište. Rešenje vide u probijanju granica regiona:
– U Beogradu je cena karte za koncert duplo manja u odnosu na Zagreb, a tamo tri puta manja u odnosu na Evropu. Svirali smo turneju po Italiji, a idemo i na festival u Groningen, koji može mnogo da nam pomogne u proboju. I ono što nam je ovde korak unazad, a to je pevanje na engleskom, toliko nam to može pomoći u Evropi – kaže Dukat.
Želja Ane Ćurčin, koja je prošle godine, u saradnji sa ansamblom „Kolo”, uradila dirljivu obradu izvorne pesme „Lastavice, lasto”, jeste da uskoro sa bendom zabeleži nove pesme:
– Iako se držim žanra, kada je u pitanju moja autorska muzika, želim da se „izmeštam” kada su u pitanju saradnje, poput te sa „Kolom”. Pre nekoliko meseci sam u predstavi „Crvena ljubav” Olge Dimitrijević radila obrade ruskih revolucionarnih, pa i turbo-folk pesama, a uskoro bi trebalo da ostvarim i saradnju sa di-džejem Markom Nastićem. Najviše bih volela da što češće sviramo, upoznajemo novu publiku, da vidimo kako to funkcioniše i negde drugde. Nedavno sam imala priliku da sviram u Njujorku, koji je bio potpuno drugačije iskustvo. Tamo je nebitno odakle su muzičari, mogu da budu iz Turske i pevaju na ruskom jer nema granica. Izađeš sa pesmom, i ako je ona iskrena i negde „dobacuje, to je jedino bitno.
Springstinov blagoslov
Jedna od prvih pesama koju su Ana i Dušan zajedno izveli jeste „I’m on Fire” Brusa Springstina. A Ana je imala sreću da upozna jednog od svojih muzičkih heroja:
– S prijateljicom sam pre petnaestak godina u Londonu otišla na Brusov koncert, gde smo upoznale njegovog ličnog asistenta. Pozvale smo ga na piće, i on je došao u bar, u hotelu u kome smo odsele, i doveo Brusa Springstina. Povremeno pevam njegovu pesmu „Ghost of Tom Joade” i obradu sam okačila na „Saundklaud”. Upitala ga kroz šalu da li je to strašno, a odgovorio mi je: „Neka, neka, evo ti moja dozvola…”
politika.rs
