Share
Recenzija albuma | Quasarborn – „A Pill Hard To Swallow“

Recenzija albuma | Quasarborn – „A Pill Hard To Swallow“

Jednog popodneva dok sam se vraćao sa posla na instagramu mi je iskočio omot ovog albuma, podeljen od strane pevačice jednog metal benda. Na prvi pogled mi je delovalo kao da se radi o sajber pank video igri. Komentar pevačice “metalčina” i veoma zanimljiv dizajn omota odveli su me u puštanje albuma na dizeru. Pristupanjem albumu bez očekivanja ili bilo kakvog predznanja o bendu i muzici koju sviraju bila je stvar koja se kod mene veoma retko dešava, ali ovog puta je sudbina htela da napravim izuzetak. Već posle prvog slušanja moja zaintrigiranost pretvorena je u oduševljenje. Brže-bolje sam morao da saznam ko je ekipa koja stoji iza imena Quasarborn. U trenutku ubeđen da su američki bend, što zbog kvaliteta produkcije, što zbog samog utiska koje je album ostavio na mene, pronalazim zvaničnu stranicu benda i imam šta da vidim. Trljam oči, proveravam po tri puta da li sam dobro pročitao – piše da je bend iz Srbije. Moje oduševljenje i radost dostigli su vrhunac. Nisam mogao da verujem da jedan metal bend iz regiona može da napravi ovakvo remek delo.
  • Bend: Quasarborn (Srbija)
  • Album: A Pill Hard To Swallow (2020)
  • Izdavač: Samoizdanje
  • Ocena: 10 / 10

Quasarborn, metal bend iz Beograda, koji su formirali bivši članovi treš metal grupe Space Eater, podarili su nam krajem januara svoj drugi studijski album. U odnosu na prvi The Odyssey to Room 101 od pre godinu i po dana, na albumu se već po dizajnu i vizuelnom identitetu moglo videti da je bend rešio da krene u sveže, kreativnije i profesionalno ozbiljnije vode. Kako je prvi album bio svojevrsno testiranje veština i tehnika sviranja i pevanja, a bend okarakterisao kao progresivni treš metal, drugi album doneo je uobličenje, upeglavanje i fino podešavanje ogromnog znanja i iskustva koje članovi benda poseduju, uz dozirane injekcije kreativnosti i modernog pristupa u sviranju i pevanju koje ga odlikuje. Žanrovski album prevazilazi prvobitno postavljene granice, koketirajući sa pauer metalom, đentom, progom, ali na momente i hard rokom. Česta koketiranja sa drugim žanrovima najviše  se primećuju u segmentu pevanja, gde se možda i najjasnije vide gorepomenute promene (na bolje).

Početak albuma počinje teškim rifovima stare treš metal škole, uobličen modernom produkcijom i postavlja osnovu kvaliteta i raznovrsnosti žanra koja će uslediti kroz čitav album – prva pesma na albumu “Mamula” suptilno je postavljena kao pozdrav od prethodnog i najava onoga što sledi. Prvo što će vam ući u uši biće mekši i moćniji vokal Luke Matkovića, koji pored pevanja potpisuje gitare i kompletnu produkciju albuma. Nepogrešiv je utisak da se između albuma vežbalo junački i punim srcem pristupilo stvaranju ovog muzičkog dela.

Druga pesma i nosilac albuma “A pill hard to swallow” ubacuje u šestu brzinu, uvodeći đent rifove, progresivno razlaganje melodija, prvo graulovanje i glasno pauer pevanje, uz česte varijacije u stilu i žanru u okviru pesme. Sve je to savršeno upakovano u pilulu koju, naprotiv nazivu, uopšte nije teško progutati, već klizi kroz grlo i bez čaše vode pride. Nastavlja se taj osećaj i kroz ostatak albuma, “Bastion” koja je spoj treša i proga, uz dodatak duvačkih instrumenata u pozadini genijalno uklopljenih, “Identity catharsis” koja predstavlja komercijalniju i pevušiviju verziju albuma. Singl “Atlas”, koji je objavljen sa najavom albuma u decembru, po kvalitetu i produkciji deluje kao da ga svira Metallica lično, ukombinovana sa pevanjem sa prvog albuma Alogije, recimo, a solaže su nalik Mejdenovih gitarista, kada bi distorziju podeslili na treš prekidače. Ostale pesme ne opadaju u kvalitetu do samog kraja, koji konceptualno i idejno zaokružen ostaje verodostajan opisima nekoliko prvih pesama, ali im dodaje i još nekoliko zanimljivih elemenata, kao na primer nu-metal deonice na poslednjoj pesmi, koja je po sebi svojevrsna kritika modernog doba. Kvalitet ostalih pesama ostaviću vam da sami procenite, bez želje da vam spojlujem užitak.

Tonalitet albuma i tekstovi pesama variraju od svetlog do potpuno mračnog. Govori se o borbi sa samim sobom, krizi identiteta, ljudskoj spoznaji, dubokoj egzistencijalnoj filozofiji, ali i međuljudskim odnosima, kao i o drugim temama dostojnih ovih žanrova koje kombinuje Quasarborn. Iako ne zalazi previše u sajber pank okruženje koje mu omot pridodaje, definitvno ostavlja prizvuk noći i samoće koja se oseća šetanjem kroz surovi svet u kome je pojedinac usamljen i izolovan od strane modernog sveta u kome živimo, blago aludirajući da je to budućnost koja nas čeka iza ugla.

Quasarborn-Band

Bubnjeve na albumu potpisuje Marko Danilović, bas gitaru Miloš Tomasović, a bend je pred najavu albuma predstavio i novog gitaristu Dimitrija Čuturila. Ova muzička ekipa, zajedno sa predvodnikom Lukom, napravila je remek delo koje se bez ustručavanja može postaviti na pijedestal najboljih muzičkih ostvarenja u metal muzici, rame uz rame sa najvećim imenima regionalne i svetske muzičke scene. Ogromna želja, rad i trud koji su uloženi u stvaranje ovog dela zasluženo će okarakterisati album kao jedan od najboljih albuma izdatih u Srbiji i regionu. Da stvar bude još neverovatnija, album je izdat kao samoizdanje od strane benda. Svaka čast!

Album se može naći na svim platformama za strimovanje, na CD-u i preko BandCampa, a bend je posle koncerata u Tuzli i Sarajevu najavio veliki beogradski koncert koji će se održati 14. marta 2020. u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Biće veoma zanimljivo videti kako bend zvuči uživo, obzirom da su stvaranjem ovog dela pred sobom postavili ogroman izazov, a pred fanove ogromna očekivanja. Do tada, nadam se da će album dopreti do fanova koji vole kvalitetan, moderan i svež metal, koji smo svi dugo isčekivali da se pojavi na regionalnoj muzičkoj sceni.

Autor: Mladen Milutinović