Američki bend Richmond Fontaine će u okviru oproštajne turneje posetiti Beograd u sredu, 2. novembra, i održati koncert u Elektropioniru s početkom u 21 čas. U pesmama ove alt-kantri družine, predvođene piscem i pesnikom Vilijem Vlotinom, ukrštaju se putevi kojima se ređe ide i utočište su za sve izgubljene i beznadežne antiheroje i ljude sa margine.
Vlotin je pevač, gitarista, tekstopisac i romanopisac koji je pankerski stav znalački spojio sa svojim urođenim talentom za melodiju i na sve to dodao iskrene “karverovske” priče o životu američkog severozapada. Objavio je četiri romana, a po njegovom književnom debiju “The Motel Life” snimljen je filma sa Emili Hirš, Stivenom Dorfom i Dakotom Fening u glavnim ulogama.
Šta je za tebe duševni mir (“Satisfied mind”)?
Moja devojka, moji konji, moj pas, moji špageti vesterni, ploče i flaša tekile.
Green On Red kažu “vreme nije bitno kad si mlad u duši”. Pa ipak, vreme je i dalje jedan od najintrigantnijih koncepata u našem postojanju. šta je vreme za tebe, teret ili nagrada?
Odrastao sam slušajući ploču “No Free Lunch” Green On Red. To je velika ideja kojoj svi treba da težimo. Tvoje telo možda stari, ali trudi se da ne dozvoliš da ti srce ostari.
Uprkos emancipaciji, seksualnoj revoluciji i sveopštem jačanju pozicije žena, ovo je (i dalje) svet muškaraca. Da li je jednakost polova mit? Šta je pametnoj ženi činiti da opstane u današnjem svetu?
Kao i sa rasizmom, seksizam je borba koja mora da se vodi uvek i stalno. Svakog sata i minuta. Rasizam i seksizam su duboko utkani u tkivo celokupnog čovečanstva i protiv njih se valja boriti hrabro na svaki mogući način dok god postojimo.
Koji album slušaš kad ne želiš da pričaš ni sa kim?
Nik Kejvovu muziku za film “Far from Men” (Loin des hommes).
Ko bolje peva u mraku Tauns Van Zant ili Gaj Klark?
Veliki sam Taunsov poklonik. On je moj tip. Briljantan i mračan, beznadežan i pun nade. Propalica i svetac u isto vreme. Jedan od velikih folk kantautora.
O pisanju romana
– Pisanje je prilično bazična delatnost – stavljaš neke reči na stranicu, ali da bi te reči zajedno imale neko značenje i smisao – to traži puno vremena. Što praktično znači da treba biti disciplinovan, što se meni jako sviđa. Volim taj aspekt pisanja – nema pića, ostajem kod kuće… Jer sve što pisac radi je da donosi odluke – da li da ubijem ovoga, da li da ga pošaljem u prodavnicu, da li će sresti ovoga ili onoga… A ako si umoran ili mamuran ne možeš da odlučiš. Kao ni u životu. Volim pisanje jer traži disciplinu zarad kreativnosti. A i ne moram da budem pred mnogo ljudi, u čemu baš i nisam tako dobar.
O tišini i prirodi
– Kada pišem roman nikad ne razmišljam o rokenrolu, ne zanima me da pišem o rokenrolu iako ga ceo život pratim. Najviše me zanima da pišem o radničkoj klasi. Pišem u tišini, nisam dovoljno pametan da mogu da pišem uz muziku. Iznajmljujem sobu za pisanje, u zgradi koja gleda na prometnu ulicu. Inspiriše me običan gradski život, posmatram ljude kako se snalaze u njemu i to je dovoljno. Priroda me, nažalost, ne inspiriše, ili tačnije samo ponekad me inspiriše, kao za album “High Country”, ali lepota prirode me ne dotiče toliko. To je šteta, znam, ali tako je.
O kritikama
– Kada si mali bend kao mi, reč kritike može sve da promeni. Ja to zovem “promašio me metak”. Ako im se svidi album, znači “uh, dobro je, preživesmo”. Kad se ljudima ne sviđa ploča, ok, prvo mi je krivo na nekom ličnom planu, ali često mi je gore to što sam ja napisao te pesme a moj bend će da plati cenu. Volim momke u bendu i često se mučim sa pisanjem pesama za koje mislim da su dobre, naspram onih za koje mislim da će se ljudima dopasti. Nažalost, to su za mene dve različite stvari. Tako da, ako kritika voli ono što radimo, ja prvo odahnem zbog benda.
O putovanjima
– U jednom trenutku smo odlučili da je bend prilika da vidimo svet. Samo je jedan od nas u bendu imao pasoš (ja nisam). Naš svet je bio pogled iz kombija dok se vozimo Amerikom od bara do bara. Kad smo prvi put došli u Evropu znali smo da nećemo zaraditi novac i zato smo rešili da vidimo što više možemo. I tako smo dobrim delom batalili Ameriku (tamo je išlo ok, ne sjajno) i rešili da idemo gde god nam se ukaže prilika. Ja ne bih ništa sveta video da nije bilo benda. Nije to bila laka odluka i neretko zažalim zbog nje, ali smo zato videli toliko kul stvari.
Ulaznice za koncert Richmond Fontaine se prodaju po pretprodajnoj ceni od 1200 dinara u Zaokretu (Cetinjska 15) i Šikarici (Skadarska 22), dok će na dan koncerta i na vratima Elektropionira karta koštati 1500 dinara.
blic.rs
