Još od kad su nastali (zvanično) 1982-e, važe za jedan od najkvalitetnijih, a i najpopularnijih domaćih bendova. Pored EKV-a, Idola, Električnog orgazma, Discipline kičme i mnogo, uslovno rečeno, manjih bendova, činili su krem gradskog rokenrola Beograda osamdesetih. Grupu su osnovali Goran Manza Bulatović (bubnjar), Nebojša Antonijević Anton (gitarista) i Ljubiša Kostandinović (gitarista). Vokal „Brejkersa“ je sve vreme Zoran Kostić Cane, poznat po svom nesvakidašnjem izvođenju, ali i izjavama koje se prepričavaju godinama i decenijama.
Ovo su samo neke od njih.
Pojedinac treba da se trudi da uradi nešto dobro za drugog čoveka, da se seti svoje porodice i prijatelja. Ovo je vreme velikih falsifikata. Živimo tuđe verzije nečije stvarnosti koja nam se natura kao istinita, a nije. Živimo obmanu, a oko nas su sve opsene i senke nekih ljudi za koje ni ne znamo ko su, a rade nam o glavi.
Srećni ljudi ne pišu pesme.
Glavu nosiš na ramenima, ili je stavljaš pred noge kretenima.
Muzika je najveća stvar, jer u čoveku izaziva vitalnost.
Najviše volim da čitam knjige. Da saznajem koliko ne znam. Najviše volim mirno da živim, u tišini, i da budem koristan zajednici u kojoj živim, svojoj porodici.
I naša zemlja i ljudi u njoj doživljavaju jako teške udarce. Sve se okrenulo naopačke. Živimo u civilizacijskom debaklu. Živimo naopačke. Sistem vrednosti je naopačke, moral skoro i da ne postoji. Sve te stvari koje ne postoje, zadržale su se kod nekih ljudi. Jer, nemoguće je da nešto što je bilo nestane. Čitavo čovečanstvo je u nekoj krizi, u ćorsokaku i mraku. Ako pojedinac ne napravi nešto, društvo tek neće.
Sloboda se ne voli iz računice!
Ako izgubiš dušu, ne treba ti nacionalna ni ekonomska nezavisnost, jer to su sve promenljive kategorije, dok je duša večna.
Čoveku je lakše da otme, nego da stvori.
Padam svakog dana, ali je važno ustati. Svi mi padamo svakog trena. Stalno nekoga izneveravamo, stalno smo neprijatni prema nekom, ali je dobro da to odmah možemo da ukapiramo. Znaš, nije frka pasti, frka je valjati se u svom padu.
Primitivizam jednako narodnjaci. Rat na ovim prostorima je izazvala narodna muzika, masna hrana i alkohol. To je pogonsko gorivo za ruralno stanovništvo protiv urbanog.
Divim se svakom normalnom čoveku, koji svoju porodicu drži na okupu, koji ima snagu umešnosti da ne poveruje u sve ove smicalice, na ovu glupost koja se stalno servira i koja stalno ubeđuju čoveka da je sve tako. Ovo je nerealan svet u kojem mi živimo, ovo je svet tuđih interesa koji hoće da manipulišu sa tobom.
Izbaci me iz takta kad je neko van konteksta događaja. Znaš, kad je neko glup. I kad svojom glupošću narušava pravljenje zajedničke harmonije.
Hobi mi je da budem normalan.
Afinitet pravi čoveka.
Mi smo toliko danas zatrpani nebitnostima, da nam se stvarno čini svašta, a da ne znamo šta je u stvari, šta je to što živimo. Mi zapravo ne znamo šta je potrebno da živimo da bismo bili srećni, usrećeni, pronađeni, spokojni. Kao da mi ljudi ne uzimamo odgovornost za svoj život, niti uopšte znamo kako bismo trebali da ga živimo, jer smo zatrpani glupostima, ohološću i nebitnostima.
Rokenrol je večan dok su mu deca verna.
Partibrejkers nastupaju na Tašmajdanu 18. juna, a u prodaji je ostalo veoma malo karata.
adriadaily.com
You must be logged in to post a comment.